5. septembar 2002. godine svi ljubitelji košarke iz tadašnje Jugoslavije nikada neće zaboraviti, tog dana su “Plavi” savladali Sjedinjene Američke Države u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu. Jugosloveni su teškom mukom prošli u četvrtfinale, ali činilo se da je za njih tu kraj prvenstva, jer ih je čekao domaćin, selekcija Sjedinjenih Američkih Država. Poraz „Dream Team“-a od Argentine dan ranije, prvi posle 58 uzastopnih pobeda, doveo je do toga da se pre prvenstva viđeno finale igra mnogo ranije. Bilo je sigurno da će jedan gigant ostati bez medalje a uglavnom su predviđanja išla u smeru da će to biti Jugoslavija. Ipak, iz tabora Jugoslovena zračio je optimizam, pa je tako na konferenciji za štampu posle prolaza “Plavih” u četvrtfinale, tadašnji selektor Jugoslavije Svetislav “Kari” Pešić izgovorio nešto u šta je u tom trenutku malo ko od navijača verovao: „Sutra ćemo pobediti Amerikance!“
I onda je došao “Dan D”, obračun Jugoslovena i Amerikanaca, koji se odigrao kasno noću po vremenu u Jugoslaviji. Već predveče u Jugoslaviji je vladala nervoza, iščekivanje, pričalo se samo o košarci, a na većini televizijskih kanala bile su specijalne emisije kao najava za taj ispostaviće se kasnije epski meč. U 3 sata po srednjeevropskom vremenu lonačno je čekanju došao kraj i utakmica je krenula. Činilo se da je cela Jugoslavija bila na nogama kada je Miloš Vujanić pogodio trojku za vođstvo “Plavih” od 9:0. Usledio je brz odgovor Amera i rezultatska klackalica u prvom poluvremenu, u kome je Jugoslaviju predvodio neverovatni Vlade Divac, koji je do pauze postigao 16 poena. Na odmor su “Plavi” otišli sa 4 poena prednosti, ali drama je tek predstojila. Amerikanci su poznati da “melju” protivnike u trećoj četvrtini, tako da su silovito krenuli od starta nastavka i vrlo brzo preokrenuli rezultat. Kada su Amerikanci početkom poslednje četvrtine serijom 8:0 povećali svoju prednost na +10 (69:59), svima se učinilo da je meč rešen, ali onda se za domaćina pravo niotkuda pojavio Milan Gurović i najavio veliku dramu i preokret.
Gurović je vratio Jugoslaviju u igru svojim trojkama, da bi onda trojku za izjednačenje (71:71) pogodio i do tada na celom prvenstvu indisponirani Marko Jarić. Sa još jednom trojkom i bacanjima, Milan Gurović ponovo zadaje „domaći zadatak“ Amerikancima i dovodi Jugoslaviju pred trijumfalna vrata. Andre Miler, 38 sekundi pre kraja trojkom vraća SAD na -1 (77:76 za Jugoslaviju), ali onda ulogu vođe „Plave čete“ potpuno preuzima Marko Jarić, koji je u dva navrata bio nepogrešiv sa linije za slobodna bacanja. Prvo je na 23 sekunde do kraja pogodio za 79:76 , da bi posle koša Redžija Milera, Jarić na 11 sekundi pre poslednjeg zvuka sirene ponovo bio fauliran. Marko Jarić je “hladan kao špricer” (kako je to u svom legendarnom komentaru tokom te mnogi će reći “lude”završnice rekao Slobodan Šarenac) za 81:78 za “Plave”. Amerikanci su imali poslednji napad, Jugosloveni su odlučili da ne prave prekršaj, a Andre Miler je sa 7 metara pogodio samo prvi obruč. Bodiroga je uhvatio loptu, a Slobodan Šarenac je ponovo bio u elementu: “Šamar „Drim timu“… Pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje igrače.“ Usledilo je veliko slavlje na ulicama širom Jugoslavije, a može se slobodno reći da su svi košarkaši tog dana postali heroji zemlje.
„O ovoj pobedi maštam od kako se završila sezona u NBA ligi. Sanjao sam dan kada ću se popeti na njihove reklame i poručiti im „dobili smo vas u vašoj kući.“ Igrali smo fenomenalno!” – rekao je posle meča tadašnji as Sakramento Kingsa Peđa Stojaković.
„Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga. Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu.” – bili su prvi utisci posle meča selektora “Plavih” Svetislava Pešića.
Bila je to sigurno najpresnimavanija košarkaška utakmica u bogatoj istoriji piraterije na ovim prostorima. Bodirogine finte, Divčevo blistavo prvo poluvreme, Gurovićeve trojke, Jarićeva slobdna bacanja, Bodirogino brisanje peškirom Redžija Milera, Stojakovićeva maestralna partija, promašaji sa penala Džermejna O’Nila, suze Džordž Karla na kraju meča… Sve to i još mnogo toga viđeno je u za ljubitelje košarke u Jugoslaviji jednoj od najdražih, ako ne i najdražoj, košarkaškoj utakmici svih vremena. Jugoslavija je na tom prvenstvu osvojila zlatnu medalju, ali se čini da će se to prvenstvo pamtiti po najvećem skalpu u prebogatoj kolekciji jugoslovenskih košarkaša i susretu u kojem je savladana Amerika na njenom terenu i to u Indijanapolisu, gradu koji se kotira kao „najkošarkaškiji“ u Sjedinjenim Američkim Državama.
Podsetite se i sami završnice duela sa Amerikancima u kojem je Jugoslavija septembarske noći 2002. godine položila na kolena američki „Drim tim“.