Kristijan Fitipaldi, automobilista koga se ljubitelji Formule 1 jedva sećaju i to po najviše kao nećaka legendarnog šampiona Emersona Fitipaldija. Iako je vozio tri godine u “najbržem cirkusu“, Kristijan nije zabeležio neke značajnije rezultate, uspeo je u te tri sezone da skupi samo 12 bodova, ali je ipak ostao do danas deo mnogih kompilacija koje za temu imaju Formulu 1 i to samo zahvaljujući incidentu, koji zaista izgleda nestvarno.
Na trci za Veliku nagradu Italije 1993. godine, na čuvenoj „Monci“, viđeno je mnogo uzbuđenja, dosta incidenata i na kraju trijumf Dejmona Hila. Da njegov trijumf odmah posle trke padne u zaborav, pobrinuli su se tadašnji vozači ekipe Minardi Ford, Kristijan Fitipaldi i Pjerluiđi Martini, koji su do poslednjeg mahanja karirane zastavice vodili veliku borbu za mesta koja nisu donosila bodove. Iako su dvojica automobilsta na sedmom i osmom mestu, bili daleko iza šestoplasiranog Erika Kome, to ih nije sprečilo da do samog kraja imaju mnogi bi rekli nepotreban duel.
Iz poslednje krivine Italijan Martini izašao je ispred svog klupskog kolege Brazilca Fitipaldija, koji je ipak bio dovoljno blizu „drugaru“ iz tima, pa je krenuo u napad. Činilo se da je Fitipaldi brži i da će uspeti da prođe pored Martinija, ali kada je pokušao to da uradi, Italijan je malo usporio i skrenuo u desno, zakačio Brazilca, što je bilo dovoljno da ga „katapultira“ u vazduh. Kristijan je poleteo sa svojom formulom i posle vrlo opasne „piruete“ u vazduhu pri brzini od oko 300 kilometara na sat, uspeo je da se prizemlji na desnu stranu bolida, koja je u incdentu potpuno uništena, ali i da sa tako uništenim bolidom pređe liniju cilja i osvoji 8. mesto. Iako je na svu sreću prošao bez ikakvih povreda, incident je izgledao stravično i samo sticajem okolnosti Fitipaldi nije pretrpeo ozbiljnije posledice.
Odmah posle trke Kristijan Fitipaldi je okrivio svog kolegu za incident, a pri toj priči je ostao i mnogo godina kasnije, kada je za medije o tom incidentu izjavio: „On je u trenutku incidenta išao brzinom od 289 km/h, a ja 314 km/h. Telemetrija je bila vrlo jasno, Martini je sklonio nogu sa gasa. Ali govorimo o italijanskom vozaču u italijanskom timu i to u Monci. Đankarlo Minardi (tadašnji gazda tima Minardi Forda) je sve ućutkao. Imao sam sve podatke dan posle trke i tada sam nazvao Fernanda Paivu, koji je uradio telemetriju za Minardi. Pitao sam ga šta se desilo, a on mi je odgovorio: “Tip je sklonio nogu sa gasa.” Na kraju sam srećan što sam uopšte živ danas. Posle trke sam otišao sam do prostorija tima da se presvučem, a on je došao do mene i izvinio se. Da nije znao da je kriv i da nije imao grižu savesti, ne bi došao da razgovara sa mnom i izvini se, ali on to nikada neće priznati. Bilo mi je drago što sam živ, a neću ni danas da trošim vreme da se svađam sa budalom poput njega. Za mene je on imbecil i od tog dana više nisam nikad pričao sa njim. Nemam ništa protiv njega, ali za mene je on isto što i kanta za smeće.” – rekao je tom prilikom o incidentu, ali i odnosu sa tadašnjim timskim kolegom Fitipaldi.
Sa druge strane, potpuno očekivano, Pjerluiđi Martini je imao potpuno drugačije viđenje incidenta, kojeg se držao i preko 20 godina kasnije: “U poslednjem krugu sam bio pod velikim pritiskom od svog kolega Kristijana Fitipaldija, koji se zaglavio iza mene, probao je da me pretekne, ali sam se odbranio sve do poslednjeg pravca. Ciljna linija bila je na pola startno-ciljnog pravca, a ne odmah nakon izlaska iz Parabolike kao danas. Poznavao sam dobro Moncu, znao sam da treba da idem desnom stranom staze, ne bi li primorao protivnika da ide sa spoljne strane dužom putanjom. I tako sam i uradio. Međutim, greškom sam prešao direktno iz četvrte u šestu brzinu i izgubio ubrzanje, jer sam preskočio petu brzinu. Tada sam osetio mali kontakt na zadnjem desnom točku i onda sam izgubio iz vida svog kolegu iz tima. Usledili su užasni trenuci za mene, strepeo sam, jer sam mislio da ću videti tragičnu scenu, da je Kristijan povređen, ali na sreću bio je dobro. Kasnije je došao u našu garažu i optužio me da sam sve uradio namerno i da sam pokušao da ga ubijem! Gazda nam je tada rekao da ako bude dokaza da je incident bio nameran, da će vozač koji je napravio rizičan manevar biti otpušten. Bilo mi je jasno da je pričao o meni, ali sam bio miran, jer sam znao da nisam učinio ništa namerno i nečasno. Tragovi telemetrije pokazali su da nikada nisam pomerio nogu sa gasa i pokušao da usporim. Jednostavno moj bolid nije ubrzao kao Fitipaldijev, jer sam preskočio petu brzinu. Na kraju je sve i dobro prošlo.” – ispričao je Martini svoju verziju incidenta i još jednom negirao optužbe Fitipaldija.
Bio kriv Martini ili bio u pitanju samo sticaj nesrećnih okolnosti, to ne menja činjenicu da je to svakako bio jedan od najvećih incidenata u Formuli 1 u poslednjoj dekadi 20. veka i da je Fitipaldi zaista imao mnogo sreće što je prošao nepovređen. Kako je izgledao ovaj reklo bi se u isto vreme jeziv i spektakularan incident, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama i posle čijeg gledanja možete i sami da procenite da li je Martini namerno izazvao incident ili je bio u pitanju samo nesrećan splet okolnosti. Očekujemo da čujemo vaša mišljenja u komentarima.