Dana 21. maja 2008. godine, u Moskvi, na stadionu „Lužnjiki“, odigrana je prava fudbalska poslastica. Te večeri igralo se englesko finale Lige šampiona između Čelsija i Mančester Junajteda. Pred više od 67.000 navijača viđen je dobar meč, pun tempa, borbe i oštrih startova. Gol za „Crvene đavole“ je postigao Kristijano Ronaldo u 26. minutu. Pred sam finiš prvog dela igre Frenk Lampard je doneo izjednačenje Čelsiju. Ali ono što će se zauvek pamtiti sa ovog meča, i što su dve najupečatljivije situacije, pored nebeskog skoka Ronalda kod prvog gola, to je sukob Didiea Drogbe i Nemanje Vidića, kada je reprezantivac Obale Slonovače udario šamar Srbinu, o čemu ste već mogli da čitate na našem sajtu, kao i penal serija koja je ostavila duboku traumu jednom od legendarnih fudbalera Čelsija, Džonu Teriju…
Džon Teri se okliznuo u odsudnom momentu
Posle 90 minuta, a i nakon produžetaka, rezultat je bio 1:1. Pitanje novog prvaka Evrope rešavano je udarcima sa 11 metara. Jedini neuspešan izvođač u prve četiri serije bio je Ronaldo, čiji je poluvisoki udarac zaustavio Petr Čeh. Nani je na početku pete serije izjednačio na 4:4 i sav teret prebacio na ramena Džona Terija, kapitena „Plavaca“. Imao je Teri šansu da posle tri eliminacije u polufinalu (od Monaka 2004. godine i od Liverpula 2005. i 2007. godine) i jedne u osmini finala (od Barselone 2006. godine) donese Čelsiju prvi trofej Lige šampiona i time potvrdi klub kao novu velesilu evropskog fudbala…
„Išao sam ka lopti, znajući da je samo taj gol potreban da pobedimo i da je sve na meni. Ono što se potom dogodilo proganjaće me do kraja života.“ – rekao je Džon Teri nedelju dana kasnije, opisujući šta mu je prolazilo kroz misli pre onoga što je usledilo. Nešto zbog kiše koja je te večeri padala u Moskvi, nešto zbog pritiska ili prevelike želje, tek Džon Teri se okliznuo. Već savladani Edvin Van der Sar, koji se bacio u pogrešnu, desnu stranu, čuo je zvuk lopte koja pogađa stativu. Junajted je ponovo bio u igri… „Kada gledam snimak te penal serije nikad se ne smejem Terijevom padu. Baš smo imali sreće u tom trenutku. Provukli smo se kroz iglene uši.“ – izjavio je kasnije holandski golman.
Mančester Junajted je na kraju došao do evropske titule
Junajted je potom pogotcima Andersona i Rajana Gigsa osvojio drugu titulu prvaka Evrope pod Aleksom Fergusonom, a promašaj Nikolasa Anelke u osmoj seriji pao je u drugi plan pred jednim od trenutaka koji je u velikoj meri obeležio Terijevu karijeru. Tog promašaja Anelke gotovo da se niko i ne seća. Svima je Džon Teri prva asocijacija na to veliko finale. „Mnogo, mnogo mi je žao što sam promašio penal i uskratio navijačima, saigračima, članovima porodice i prijateljima šansu da postanu šampioni Evrope.“ – izjavio je uplakani Teri posle utakmice.
Interesantna je izjava koju je kasnije dao pomoćni trener Čelsija, Henk ten Kejt. U njoj je objasnio kako je uopšte došlo do toga da Teri izvede ovaj kobni jedanaesterac: „Džon uopšte nije trebalo da izvede taj penal. Na spisku je bio Didije Drogba, ali crveni karton koji je dobio nateralo nas je da korigujemo raspored izvođača. Neverovatno je to što se potom dogodilo…“
Srećom, Teri se četiri godine kasnije radovao tituli evropskog prvaka. Tada su „Plavci“ u finalu savladali Bajern posle preokreta u produžetku. Ali zauvek će mu u karijeri ostati ta traumatična noć, uplakano lice i to klizanje čiju fotografiju su navijači Junajteda stavljali na transparente sa porukom: „Hvala ti za sve!“ – kada se Teri opraštao od fudbala. Podsetite se najtraumatičnije noći u karijeri Džona Terija: