12. marta 1993. godine, Čikago Bulsima gostovali su Šarlot Hornetsi. Taj meč izazvao je veliku pažnju, jer su „Stršljenovi“ sa vrlo talentovanom ekipom, koju su predvodili Leri Džonson, Alonzo Morning i Kendal Gil, nešto ranije tokom sezone savladali „Bikove“ u Čikagu. Posle tog meča novine su pisale o novim momcima koji su spremni da uskoro „sruše“ šampionski tim Bulsa i da Čikago uopšte nije mogao da parira čvrstoj igri Hornetsa. Kada se tome pridodaju hrabre izjave igrača Šarlota posle susreta, o tome kako su na istom nivou kao Bulsi i kako su spremni da ih „izazovu“ u borbi za titulu, ni ne treba da čudi što je Majkl Džordan bio vrlo ljut posle tog susreta i što je jedva čekao naredni meč sa Šarlotom, ne bi li im pokazao „ko je ko“.
Videlo se od starta susreta da je Džordan baš motivisan ušao u meč, „zatrpavao“ je koš Hornetsa i bilo je vrlo brzo jasno da to neće biti prijatno veče za „Stršljenove“. Zaustavio se Majkl na kraju na 52 poena, za čije postizanje mu je bilo potrebno 35 šuteva i sa kojima je najviše doprineo da 
Bulsi lako savladaju Šarlot sa 123:108. Ipak, da se to veče ne pamti samo po Majklovom broju postignutih poena i sjajnoj igri, pobrinuo se „Leteći“ u drugom poluvremenu, kada je dvaput zakucao „preko“ Alonzo Morninga, „osvetivši“ mu se tako za njegovih 9 rampi Bulsima u prethodnom duelu, ali i „osvetivši“ se celom timu Hornetsa za provokacije i neke potcenjivačke izjave.
Majkl je prvo početkom treće četvrtine u polukontri posle razmenjenih nekoliko dodavanja sa Pipenom, zakucao „preko“ Morninga, koji je nekako bojažljivo krenuo da zaustavi Džordana. Čim je zakucao loptu u koš, Majkl je na zanimljiv način pogledo „Zli Zo“-a, čime je verovatno nagovestio ono što će se dogoditi nešto kasnije tokom susreta. Ako će za zakucavanje iz treće četvrtine možda neki reći da nije delovalo spektakularno, jer se Morning suviše „uplašio“ Džordana, verujemo da niti jedan ljubitelj košarke neće naći nikakvu zamerku na Majklovo „posterizovanje“ Alonza iz poslednje četvrtine.
Na nešto manje od tri minuta do kraja susreta, Džordan je u punom trku primio na 6 metara od koša Hornetsa loptu od Pipena, i „stuštio“ se ka obruču. Morning je ovog puta bio hrabriji, punom snagom je pokušao da zaustavi Majkla, skočio mu je na blokadu, ali je „Leteći“ prosto „zakucao“ i loptu i Alonza „u koš“. Usledio je „trash talk“ Majkla Džordana i burna, neki bi rekli i vrlo besna, proslava zakucavanja, koju je „Zli Zo“ propratio okrenutih leđa i pognute glave.
Bio je to Majklov najbolji odgovor na dešavanja u prethodnom duelu Bulsa i Hornetsa, o čemu je govorio odmah po završetku meča: „Morali smo nešto da dokažemo večeras. Pobedili su nas prošli put, a neki od komentara u novinama bili su da su na istom nivou kao mi. Zapamtili smo 
sve to i želeli smo da im pokažemo koja je razlika.” Jedan od najboljih igrača Hornetsa te sezone Kendal Gil, posle meča kratko je prokomentarisao susret: “Nekako sam pričao mnogo kada smo ih pobedili prošli put, a on (Džordan) mi je danas odgovorio na terenu.”
Mnogo godina posle susreta, Kendal Gil je i više nego zanimljivom izjavom podsetio ljubitelje košarke na 12. mart 1993. godine i duel Hornetsa i Bulsa: “Igrali smo dobro, te večeri nam je solidno krenulo protiv Čikaga, Alonzo je podelio par rampi… Ponela nas je utakmica, bili smo samo glupi klinci, počeli smo da prozivamo Džordana i ostale igrače. Prizivali smo “đavola” i to nam se osvetilo. MJ je bio ljut, par puta je stavio “Zoa” na poster, “napunio” nas je te večeri. Videlo se da je odlučan da nas ponizi.” – prisetio se Gil.
Kako je “Leteći” dva puta stavio Morninga na “poster” i kako je izgledala njegova ljutita reakcija posle drugog zakucavanja, kojom je pokazao “klincima” da su ga naljutili, možete se podsetiti na snimku, koji je pred vama.