Mihajlovićev gol Iranu

Mihajlovićev gol Iranu
Mihajlovićev gol Iranu

Prva utakmica grupe F na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, između Jugoslavije i Irana, trebalo je da bude rutinska, smatralo se tada među navijačima u Jugoslaviji. Sve osim lagane pobede “Plavih” predstavljalo bi iznenađenje, bili su ubeđeni mnogobrojni “fudbalski stručnjaci” širom zemlje. I teško im je zameriti na tome, jer je prosečan Jugosloven u to vreme od cele ekipe Irana možda čuo za Ali Daeija i Azizija, koji su tih godina pružali sasvim solidne partije u Bundesligi. Ostatak ekipe bio je potpuna nepoznanica.
Iran je u kvalifikacijama azijske grupe 2 ubedljivo osvojio prvo mesto, pobedivši 5 utakmica i samo jednom remiziravši. Doduše od protivnika kakvi su Kirgistan, Sirija i Maldivi nije se očekivalo da pruže značajan otpor, pa je gol razlika Irana od 39 datih i samo 3 primljena gola bila takoreći očekivana. U drugoj rundi završio je kao drugi iza Saudijske Arabije, pa je morao u doigravanje protiv Australije, sa kojom je na opšte iznenađenje remizirao oba puta i zbog golova u gostima završio na prvenstvu. Jugoslavija, sa druge strane, nije mogla do prve pozicije u grupi pored prejake Španije, pa je kao drugoplasirana ekipa morala u baraž protiv reprezentacije Mađarske. koja je uz jedan dat gol primila ukupno 12 od raspoloženih Jugoslovena, koji su time overili kartu za Mundijal.

Na meču Jugoslavija - Iran viđena je velika borba.
Na meču Jugoslavija – Iran viđena je velika borba.

Posle podneva, 14. juna 1998. godine na stadionu „Žofroa-Gišar“ u Sent Etjenu, pred više od trideset hiljada gledalaca, Jugoslavija i Iran imali su “premijeru” na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Utakmica je za obe ekipe imala veliki značaj. Jugoslavija je na prvenstvu bila posle 8 godina, nakon sankcija i ostalih ružnih stvari koje su se dešavale na Balkanu, dok je Iran, prvi put nakon 1978. godine bio na smotri najboljih, pa je ovaj meč i zbog toga za obe ekipe imao veliki značaj. “Mi se ne potcenjujemo Iran, ali mi znamo da smo definitivno bolji tim od njih.“ – rekao je Savo Milošević pre meča ono što su svi iz tabora “Plavih” u stvari mislili. Selektor Santrač je davao nešto opreznije, ali ništa manje optimistične izjave: “Iran kada ima dobar dan može da pobedi bilo koga, ali kada ima loš dan onda može da izgubi takođe od bilo koje ekipe. Na našu sreću u subotu će imati loš dan.”
Međutim, odmah nakon početka utakmice bilo je jasno da neće sve ići tako lako kao što su Jugosloveni planirali. Stojković, Mijatović, Milošević i ostali nikako nisu mogli da probiju sasvim solidnu odbranu Azijata, pa se i pored inicijative “Evropskih Brazilaca” na odmor otišlo bez golova. Ovakav rezultat uneo je nervozu u redove Jugoslavije, jer su igrači hteli što pre da stignu do vođstva, pa je selektor Santrač veoma brzo u drugom delu menjao postavu. U igru su ušli ofanzivni fudbaleri, mladi Stanković i Perica Ognjenović, a kasnije i Darko Kovačević, ali mreže su i dalje mirovale. A onda je došao odlučujući deo utakmice…

Siniša Mihajlović bio je junak pobede Jugoslavije protiv Irana.
Siniša Mihajlović bio je junak pobede Jugoslavije protiv Irana.

Mihajlović dodaje sa svoje polovine Mijatoviću, koji dobija faul negde na 40 metara od gola Iranaca. Izvodi ga Siniša i brzom loptom po zemlji ponovo dodaje do kapitena Mijatovića, koji pada sada već mnogo bliže golu protivnika, negde na dvadesetak metara. Loptu naravno namešta Mihajlović. U živom zidu nalazi se 5 Iranaca, koji strahuju od razornog udarca „bombardera“ iz Jugoslavije. Mihajlović procenjuje situaciju, hvata kratak zalet i pored živog zida šalje jednu ne previše jaku loptu u golmanov ugao. Golman Nakisa nije imao tu brzinu da stigne ovu preciznu loptu, koja mu je prošla ispod ruke i završila u mreži. Igrao se 73. minut. Umeo je Mihajlović da proslavi prvi pogodak na prvenstvu sa svojim stručnim štabom, ispostaviće se i pobedonosni, jer se meč završio upravo rezultatom 1:0.
Iranci su u nastavku prvenstva pobedili Ameriku i izgubili od Nemaca, pa su prvenstvo završili kao treći u grupi, iza Jugoslovena, koji su bili drugi pobedivši Ameriku i remizirajući sa Nemcima. Jugosloveni će dugo pamtiti utakmicu osmine finala i Mijatovićevu “prečku koja se još uvek trese”, posle koje su se i oni oprostiti od Mundijala. Kako je izgledao gol Mihajlovića kojim je Jugoslavija pobedila sasvim solidnu ekipu Irana 1998. godine možete se podsetiti u našem videu:

Prethodni tekstVlade i Peđa – Akcija koja je srušila šampionski tim Pistonsa
Sledeći tekstBriljantno „kuvanje“ Maje Ognjenović