Mirza Delibašić imao je blistavu košarkašku karijeru u kojoj je osvojio gotovo sve što se moglo osvojiti. Sa Bosnom iz Sarajeva je bio klupski šampion Evrope, sa reprezentacijom Jugoslavije evropski, svetski i olimpijski šampion, dobio je brojna individualna priznanja, ali će mnogi reći da je možda i partiju karijere odigrao u dresu Reala iz Madrida.
Tog 18. aprila 1982. godine u Barseloni se igrao meč poslednjeg kola prvenstva Španije između istoimenog domaćeg tima i gostujućeg Real Madrida. Pošto se košarkaško prvenstvo Španije tada igralo bez plej-ofa, a obe ekipe su u šampionatu doživele samo po jedan poraz do poslednjeg kola, bio je to duel koji je direktno odlučivao ko će biti novi šampion. Barselona je bila blagi favorit najviše zbog činjenice da igra pred svojim navijačima, a gosti su pre meča bili veoma nervozni zbog važnosti duela na „neprijateljskom“ terenu. „Atmosfera u timu je bila kao da se ide na Mesec, čak je i poslovično smireni Lolo Sainc (tadašnji trener Reala) bio nervozan. Meni smešno, bio sam mrtav-hladan, znao sam da ćemo dobiti. Osetio sam da se Lolo dvoumi ko će voditi igru, ja ili Korbalan? Zato sam mu rekao: ‘Ja ću biti plejmeker!’ ‘Zar da Korbalan ne igra?’ – pitao me je. ‘Neka igra, ali da ja vodim igru. Ako izgubimo moja je odgovornost! – bio je moj odgovor.“ – ispričao je kasnije kakva je atmosfera bila u timu Reala pre susreta Mirza „Kinđe“ Delibašić.
Meč je od starta bio veoma neizvestan, vladala je popularnim rečnikom rečeno „rezultatska klackalica“, a atmosfera je kako je duel odmicao postajala sve „paklenija“. Mirza Delibašić je na startu meča uglavnom razigravao saigrače, da bi kako je duel odmicao preuzimao i glavnu košgetersku odgovornost. Pojedini igrači Reala imali su probleme sa ličnim greškama, pa se činilo da Barselona kako meč odmiče ima prednost, ali je onda potpuno stvari u svoje ruke preuzeo „Kinđe“. Igrajući perfektno u drugom delu prvog, ali i celom drugom poluvremenu, u koje je Real ušao sa blagom prednošću, Mirza Delibašić je vodio svoj tim do trijumfa, pritom potpuno utišavši domaće navijače. Posle pogotka Delibašića Real je poveo sa 85:75, a do kraja susreta su i pored velikih napora domaćih igrača, uspeli rutinski da sačuvaju prednost i na kraju trijumfuju sa 102:93 i postanu novi šampioni Španije, posle jednogodišnjeg posta. Mirza Delibašić je na kraju meč završio sa 28 poena i 15 asistencija (statistika za broj asistencija je nezvanična, jer u to vreme nije precizno merena), pritom šutirajući fenomenalnih 11/17 iz igre. „Doveli su me da bih pobeđivao utakmice kao što je ova danas, a ne da postižem 40 poena za statistiku.“ – izjavio je posle meča o svojoj partiji Mirza Delibašić.
Kada je 2001. godine, u 48. godini života, preminuo Mirza „Kinđe“ Delibašić, iz košarkaškog kluba Real Madrid saopštili su da je otišao poslednji Realov košarkaški genije, koji je između ostalih briljantnom partijom u Barseloni, tom klubu doneo jednu od najznačajnijih pobeda u istoriji. Kako je izgledala fenomenalna partija Mirze Delibašića kojom je bio najzaslužniji za pobedu Reala u „paklenoj“ atmosferi u Barseloni i koji mnogi smatraju za jednu od najboljih u njegovoj karijeri, možete pogledati na snimku koji je pred vama i koji nažalost nije idealnog kvaliteta.