Leon Štukelj je legendarni slovenački i jugoslovenski gimnastičar, prvi osvajač zlatne olimpijske medalje za Jugoslaviju i može se reći prva velika sportska zvezda na ovim prostorima.
Leon Štukelj se rodio 1898. godine u Novom mestu, u tadašnjoj Austrougarskoj. Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji. U to vreme sportisti su uglavnom trenirali više sportova, pa je tako i Leon Štukelj, koji je bio i odličan atletičar i plivač. Ipak, na kraju se odlučio samo za gimnastiku i nije pogrešio. Već na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1922. godine, Štukelj je pokazao svoj veliki gimnastičarski talenat, osvojivši 6 medalja od toga 3 zlatne.
Olimpijske igre u Parizu 1924. godine bile su nova prilika da Štukelj pokaže svoj vanserijski gimnastičarski kvalitet, ali još i pre početka OI bilo je velikih problema. 
Odlazak jugoslovenskih gimnastičara u Pariz bio je do poslednjeg momenta neizvestan, otpor njihovom odlasku u Pariz javio se baš u njihovim redovima. Iako je Leon Štukelj važio za velikog favorita u borbi za olimpijske medalje, Miroslav Ambrožič, vodnik jugoslovenskih sokola, što bi odgovaralo današnjem saveznom treneru i selektoru, bio je veliki protivnik odlaska gimnastičara na “tako loše takmičenje kao što su Olimpijske igre, koje uz to iziskuju i velike troškove“. Na sreću, Ambrožič je nadglasan zahvaljujući agilnosti Viktora Murnika, velikog pobornika učešća na Olimpijskim igrama, pa su gimnastičari Kraljevine SHS (preteča Jugoslavije) otputovali u Pariz. Tada 26-godišnji student prava Leon Štukelj zablistao je u Parizu. Bio je izuzetan u višeboju i na vratilu i zahvaljujući sjajno izvedenim vežbama osvojio je titulu olimpijskog šampiona u tim disciplinama. Bile su to prve olimpijske medalje i to zlatne za Jugoslaviju.
Nakon igara u Parizu, Leon Štukelj je postao za tadašnje prilike zvezda, a svoj kvalitet je pokazao ponovo na Svetskom prvenstvu u Lionu 1926. godine. Tada već kao jedan od najboljih gimnastičara na planeti, Leon Štukelj je u Lionu osvojio zlatne medalje na krugovima i vratilu, a uspeo je da dođe i do po jedne srebrne i bronzane medalje. Glavni grad Holandije Amsterdam dobio je organizaciju 9. Olimpijskih igara 1928. godine, a Holanđani su u organizaciju igara uložili, za ono vreme, ogromnih 1,83 miliona dolara. Leon Štukelj, iako već tridesetogodišnjak je bio glavna nada Jugoslavije za odličja i nije razočarao. Legendarni Štukelj je posle jedne sjajne vežbe osvojio zlatnu medalju na krugovima, a zlatu sa krugova je pridodao i bronzu u timskom višeboju.
Iako već u za gimnastičare poznim godinama, Štukelj nije odustajao od treniranja i takmičenja. Spremao se za Olimpijske igre u Los Aneđelesu 1932. godine, na kojima je imao velike šanse za osvajanje medalja, ali je zbog velikih finansiskih troškova Jugoslavija odustala od takmičenja. Ni to nije pokolebalo Štukelja, imao je novi cilj, Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine. Na igrama koje je obeležio čuveni Džesi Ovens, veličanstveni Leon Štukelj je sa skoro punih 38 godina osvojio srebrnu medalju na krugovima. Bio je drugi, iza Čeha Alojza Hudeca, a ispred tri takmičara iz Nemačke i na taj način je stigao do svoje šeste i poslednje olimpijske medalje.
Po završetku sportske karijere, Leon Štukelj je bio sudija u Mariboru, gde je i živeo do kraja života. Devedesetih godina 20. veka bio je najstariji živi olimpijski pobednik, zbog toga je bio specijalni gost na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine. Na Štukeljov 100. rođendan, organizovana je velika proslava u njegovom rodnom Novom mestu, a sve do smrti četiri dana pred 101. rođendan, Leon Štukelj je svakodnevno vežbao kod kuće. Preminuo je u Mariboru 1999. godine.
Neponovljivi Leon Štukelj je verovatno najbolji gimnastičar svih vremena sa ovih prostora, a može se slobodno reći da je Štukelj prva velika jugoslovenska sportska zvezda. U znak zahvalnoti i sećanja, sportske dvorane u Novom mestu i Mariboru nose danas ime legendarnog gimnastičara i jednog od najvećih sportista Slovenije i Jugoslavije – Neponovljivog Leon Štukelja.