Istorijski uspeh Džesija Ovensa u Berlinu

Istorijski uspeh Džesija Ovensa u Berlinu

Džesi Ovens je sigurno najpoznatiji učesnik Olimpijskih igara održanih u Berlinu 1936. godine. Osvajač četiri zlatne medalje, Ovens je u velikoj meri obeležio tok Igara, a njegov sportski uspeh je kasnije interpretiran kao direktni udar na Hitlerovu rasnu politiku i razlog zbog koga Hitler nije hteo da čestita pobednicima. Mnogi od ovih navoda su zapravo mistifikacije i imaju malo veze sa samim Igrama.
Tokom dve nedelje sportskih nadmetanja na Olimpijskim igrama u Berlinu najviše pažnje privuklo je osvajanje četiri zlatne medalje američkog tamnupotog atletičara Džesija Ovensa, koji je u Berlin stigao kao atletičar spreman za velika dela, ali ipak niko nije mogao ni da pretpostavi koliko će senzacionalne rezultate postaviti i koliku će slavu steći Džesi u Berlinu. Već drugog dana sportskih nadmetanja u nemačkoj prestonici, Ovens osvaja nadmoćno zlatnu medalju u trci na 100 metara, rezultatom 10,3 sekunde.

Sledećeg dana takmičanja Džesi Ovens dolazi do novog najsjajnijeg odličja, pobedivši u skoku u dalj. Ipak, sa takmičenja u skoku u dalj od osvajanja zlatne medalje više se pamti sjajan pre svega ljudski gest Džesija Ovensa. U finalu, nemački skakač Luc Long je napravio dva prestupa u prve dve serije. Ostala mu je samo treća. Ovens mu je prišao, zagrlio ga i šapnuo: “Druže, vidim da imaš veoma dobru dužinu. Savetujem ti da se odraziš malo iza daske kako bi bio siguran da nećeš da prestupiš, bolje je da izgubiš 10 ili 20 centimetara nego da završiš sa tri prestupa.” Long ga je poslušao, odrazio se malo dalje od daske i skočio dovoljno da dođe do srebrne medalje. Njih dvojica su tog dana postali, a do kraja svojih života i ostali veliki prijatelji.

Džesi Ovens i Luc Long su na Olimpijskim igrama u Berlinu postali veliki prijatelji, što su do kraja svojih života i ostali.
Džesi Ovens i Luc Long su na Olimpijskim igrama u Berlinu postali veliki prijatelji, što su do kraja svojih života i ostali.

Treći Džesijev nastup za tri dana u Berlinu završio se kao i prva dva, dominantnom trkom na 200 metara Ovens stiže do treće zlatne medalje, istrčavši tu deonice za nešto preko 20,5 sekundi, što je rezultat sa kojim bi i u današnje vreme bio redovan učesnik velikih finala na najvećim atletskim takmičenjima. Posle nekoliko dana odmora, poslednjeg dana atletskih takmičenja u Berlinu, Džesi Ovens dolazi i do četvrte zlatne medalje, kada sa svojim kolegama iz reprezentacije u štafetnoj trci na 4×100 metara dolazi do pobede. Sportski podvig Džesi Ovensa ostao je nedodiriv narednih 48 godina, do 1984. godine i Olimpijskih igara u Los Anđelesu, kada Džesijev rezultat ponavlja Karl Luis.
Mit o Džesi Ovensu narastao je do neslućenih visina ne samo zbog njegovih sjajnih sportskih rezultata, nego i zbog odnosa Hitlera prema njemu i njegovim pobedama. Hitler je nameravao da iskoristi Olimpijske igre kao promociju nacističkog režima i demonstraciju “arijevske superiornosti“ nad ostatkom sveta. Činjenica je da je Nemačka bila najuspešnija država na igrama u Berlinu, ali je taj nemački uspeh bio bačen u senku jednog nearijevca, Afroamerikanca, koji je superiorno trijumfovao nad nemačkim sportistima. Hitler, navodno, nije hteo da čestita Ovensu na njegovim veličanstvenim pobjedama, ali sam Ovens, u svojoj autobiografiji “The Jesse Owens Story“, navodi: “Kad sam prošao pored Kancelara on je ustao, mahnuo mi je rukom, a ja sam mu odmahnuo. Mislim da su hroničari preterali u lošem prikazivanju nemačkog Firera.”

Džesi Ovens je bio glavni junak Olimpijskih igara u Berlinu, a do danas je ostao i jedan od glavnih simbola borbe protiv rasizma.
Džesi Ovens je bio glavni junak Olimpijskih igara u Berlinu, a do danas je ostao i jedan od glavnih simbola borbe protiv rasizma.

Tokom igara u Berlinu Adolf Hitler se pozdravljao samo sa nemačkim osvajačima medalja. Samim tim, nije se pozdravio, niti je dodelio medalje Džesiju Ovensu. Amerikanac nije bio ljut na njega i to iz dva razloga: prvo, na to je već bio navikao, a drugo, bio je ljući na nekog drugog. Predsednik Frenklin Ruzvelt i svi ostali iz vrha Sjedinjenih Američkih Država nisu hteli da mu čestitaju na velikom uspehu i najboljoj mogućoj reklami za Ameriku. Nisu mu čak poslali ni telegram. Ovens je uvek isticao da je Ruzvelt bio taj koji ga je ponizio, a ne Hitler.
Džesi Ovens je do danas u svetu ostao jedan od najvećih simbola borbe protiv rasizma, a priča o njegovom neverovatnom sportskom uspehu iz Berlina, sigurno će se prepričavati još dugo godina.

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This