Namibija je jedna veoma siromašna zemlja na samom jugu Afrike, čijih se dva miliona stanovnika svakodnevno bori sa glađu, nedostatkom vode, surovom pustinjom i čime sve ne. Da Namibija bude upisana u istoriju sporta najzaslužniji je legendarni sprinter Frenki Frederiks, jedan od najboljih atletičara svih vremena, koji je trčeći na 100 i 200 metara svojoj državi doneo čak četiri srebrne medalje sa Olimpijskih Igara.
Svi uspesi koje je Frederiks ostvario posebno dolaze do izražaja ako se zna da je do njih Frenki došao ni iz čega. Još kao dete se suočavao sa nemaštinom, roditelji su bili razvedeni i bez novca, kuća u kojoj je stanovao nije imala vodu, niti toalet, morao je da radi u rudniku čim je završio školu, ali i pored svega toga bio je briljantan đak i sportista, što mu je omogućilo studiranje u Americi. Vrlo brzo po dolasku u Ameriku na BYU koledž, postao je najbolji sprinter u Americi a pošto je Namibija nezavisnost tek stekla u leto 1990. godine, Frenki Frederiks je dobijao brojne ponude da nastupi pod zastavom druge zemlje na velikim takmičenjima, ali je on to odbio. Kada je Namibija stekla nezavisnost više nije imao dilemu za koga će nastupati a ubrzo je zbog sportskih rezultata, ali i izjava postao heroj u svojoj zemlji.
Već 1991. godine postiže istorijski uspeh na Svetskom prvenstvu u Tokiju, gde osvaja srebrnu medalju na 200 metara, što je prva medalja na planetarnim sportskim takmičenjima za Namibiju. Taj uspeh doneo mu je veliku slavu u svojoj zemlji a i veliku čast da na Olimpijskim Igrama u Barseloni bude nosilac zastave svoje zemlje na otvaranju. Zablistao je potpuno Frenki u Barseloni, osvojio je dve srebrne medalje i bio jedini sprinter koji je došao do medalje i na 100 i na 200 metara. Od njega su u Barseloni bili brži samo Linford Kristi na 100 i Majk Marš na 200 metara. Podsetio se Frenki Frederiks mnogo godina kasnije u razgovoru sa novinarima svojih prvih nastupa za svoju zemlju na međunarodnim takmičenjima: “Mogu da kažem da su iskustva sa Svetskog šampionata u Tokiju 1991. i sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. definitivno najdraže uspomene iz moje cele sportske karijere. Osvojiti prvu medalju za svoju domovinu koja je tek stekla nezavisnost je neverovatan osećaj, ali dobiti šansu da sledeće godine nosite zastavu svoje zemlje na njenom prvom učešću na Olimpijskim Igrama, a da potom na njima osvojite dve srebrne medalje je pravi blagoslova – za mene i moju domovinu.” – rekao je mnogo godina kasnije Frenki Frederiks.
1993. godine Frederiks osvaja prvu zlatnu medalju za Namibiju na atletskim svetskim prvenstvima, kada na prvenstvu u Štutgartu pobjeđuje u trci na 200 metara uz oboreni rekord afričkog kontinenta. Pobedio je sa 19,85 sekundi ispred Britanca Džona Ridžisa (19,94) i najboljeg atletičara 20. veka Amerikanca Karla Luisa (19,99).
Pokušao je tri godine kasnije u Atlanti Frederiks da dođe i do Olimpijskog zlata, ali nije mu se dalo. Na 200 metara je bolji od njega bio legendarni Majkl Džonson a Frederiksu nije pomoglo ni to što je trčao 19,68, što je u tom trenutku bilo treće najbolje vreme na 200 metara svih vremena. Brži od njega je bio jedino Majkl Džonson, prvi put na američkom prvenstvu te godine a drugi put baš u toj trci u Atlanti. Na 100 metara je Frederiksu nedostajalo 5 stotinki do zlata, brži od njega je bio jedino Donovan Bejli a Frenkiju nije bilo dovoljno da dođe do zlata ni to što je trčao u tom trenutku jedan od najboljih rezultata na 100 metara svih vremena 9,89. Čini se da je Frederiks u Atlanti bio na vrhuncu forme, ali mnogi će reći da zbog nedostatka sreće nije došao do Olimpijskog zlata koje je po svemu zaslužio.
Došao je do srebra i naredne godine na Svetskom prvenstvu a onda su ga povrede zaustavile u nameri da osvoji još medalja. Zbog raznih povreda Frederiks ne učestvuje u finalnim trkama na Svetskim prvenstvima 1999. i 2001. godine, kao ni na Olimpijskim Igrama u Sidneju 2000. godine. Do kraja karijere je uspeo da dođe do četvrtog mesta u trci na 200 metara na Olimpijskim Igrama u Atini 2004. godine, što je fenomenalan rezultat, posebno kada se zna da je tada imao 37 godina. Bio je to poslednji nastup na velikoj sceni, legendarnog Frenki Frederiksa.
Od 1996. do danas je svetski rekorder na 200 metara u dvorani (19,92), 10 godina je bio afrički rekorder na 100 metara i još je na 200 metara (19,68). Dugo je bio rekorder po broju trka ispod 20 sekundi na 200 metara a imao je 27 trka ispod 10 sekundi na 100 metara. I danas je jedini Namibijac osvajač olimpijskih medalja, sigurno jedan od najboljih sprintera svih vremena – Legendarni Frenki Frederiks.