Italijanska košarkaška liga devedesetih godina je bila neverovatno kvalitetna, sasvim sigurno ubedljivo najkvalitetnija u Evropi. Tih godina ljubitelji košarke su sa uživanjem pratili “Palakanestro”, a posebno se izdvajao bolonjski derbi i veliko rivalstvo Virtusa i Fortituda. Vrhunac njihovog rivalstva je bila finalna serija šampionata 1998. godine, koja je posle velike drame za junaka iznedrila Predraga “Sašu” Danilovića. Da se podsetimo…
Bila je to finalna serija za nezaborav i pravi sudar košarkaških divova. Sa jedne strane za Virtus (tada su nosili sponzorsko ime Kinder) igrali su Danilović, Rigodo, Nesterović, Savić, Bineli, Skonokini… a njihovi ljuti košarkaški rivali u dresu Fortituda (tada Timsistem) bili su Majers, Fućka, Vilkins, Galanda, Rivers… kakve ekipe! Predrag Danilović je igrao prvu sezonu po povratku iz NBA lige i odmah je sa Kinderom došao do evropske krune, ali sve to ne bi toliko vredelo ako ne dođu do titule i u domaćem šampionatu, gde im je protivnik u finalu bio ljuti gradski rival. U finalu su bolonjski rivali stigli do pete odlučujuće utakmice, rezultat u seriji je bio 2-2, a Fortitudo se našao nadomak titule. Na 27 sekundi do kraja imalu su +3, a posle neuspelog napada Kindera, Danilović je faulirao Fućku, koji se našao na liniji za slobodna bacanja. Pogodio je prvo, a drugo promašio, pa su igrači Virtusa imali loptu, ali i -4 na dvadesetak sekundi pre kraja susreta, što se mnogima učinilo kao već rešen meč. Ali ne i Predragu Daniloviću…
“Saša” dobija loptu i traži na oko 8 metara sebi poziciju za šut i to preko čuvenog Dominika Vilkinsa. U pravom trenutku diže se na šut za 3 poena i pogađa! Lopta “cepa” mrežicu, ali to nije sve, pri šutu ga je Vilkins zakačio po ruci, što sudiji nije promaklo i sviran je prekršaj. U hali je kod navijača Kindera zavladala euforija, pravo niotkuda šansa za 3+1 i produžetak. Drama je na vrhuncu, ali Predrag Danilović hladnokrvno pogađa i dodatno slobodno bacanje i izjednačava rezultat. Posle neuspelog prodora Riversa, pitanje prvaka moralo je da se reši u produžetku, a Danilović je nastavio u velikom stilu. Novim poenima, nekoliko sjajnih asistencija i još jednom trojkom, dokusurio je rivala za konačnih 86:77. „Saša“ je igrao 43 od 45 minuta, postigao 20 poena i naravno bio MVP ne samo finalne serije, nego i šampionata Italije.
Mnoge utakmice odlučene su poenima u poslednjim sekundama, ali se ne pamti se da je neko kao Predrag Danilović tog 31. maja 1998. godine sa 3+1 toliko važnu utakmicu, od izgubljene doveo u produžetak, a potom predvodio svoj tim i do pobede. I zato verujemo da nećete propustiti priliku da se podsetite jednog od najčuvenijih detalja u istoriji evropske košarke i antologijskog koša Predraga “Saše” Danilovića.