U istoriji „večitih rivala“, Zvezde i Partizana dešavale su se selidbe vrhunskih asova, iz jednog u drugi tabor. Zebec, Vasović, Đurovski, Kleo… Naravno, svaka je izazivala veliku pažnju, ali nikada se nije dogodilo to što je zadesilo čuvara mreže reprezentacije Zvezde i Partizana – Vladimira Stojkovića. Stojković je karijeru započeo u Loznici, a zatim prošao Zvezdinu školu, pa pod čudnim okolnostima karijeru nastavio u francuskom Nantu, holandskom Viteseu, španskom Hetafeu, engleskom Viganu i portugalskom Sportingu. A onda je kao bomba odjeknula vest da potpisuje za Partizan!
Veliki broj znatiželjnika okupio se u Humskoj na promociji Stojkovića u dresu Partizana. Stojković je odgovarao odlučno, jasno, ne ostavljajući sumnju da se pokajao zbog odluke da obuče dres kluba sa kojim je nekada vodio veliku borbu: „Dobro znate moju prošlost. U Partizanu sam iz profesionalnih razloga. Došao sam da pomognem klubu i dokažem da sam broj jedan, odluku sam doneo samostalno.“ – govorio je on tada. Strasti u Srbiji su uzavrele, navijači Zvezde su istakli bezbroj puta uvredljiv transparent na račun svog nekadašnjeg golmana, dali mu nadimak „Mustafa“, a išli su toliko daleko da su objavili i njegovu umrlicu, o čemu je on govorio: „Razumem ponašanje navijača i medija, ali ipak se malo prelazi granica kao kada se u štampi pojavila moja umrlica. Od toga želim da se zaštitim.“
Dok je bio u Crvenoj zvezdi, ničim izazvan, govorio je da njegovim venama teče „crveno-bela” krv, da mrzi Partizan i da ne bi prešao u klub iz Humske čak i da mu ponude sto miliona evra! Možda je i zbog svega toga, Stojkovićev dolazak u Partizan, na jednogodišnju pozajmicu iz Sportinga, izazvao toliko bure u ovdašnjoj javnosti i veliki gnev navijača Zvezde od kojih su neki tako neprimereno izrazili svoje nezadovoljstvo. Stvari su se otrgle kontroli kada je grupa zvezdinih navijača, u Đenovi pred utakmicu reprezentacije protiv Italije, kamenovala autobus, u kojem se reprezentacija prevozila do stadiona. Meta napada bio je upravo Stojković. Autobus je zasut bakljama, nakon čega je nekoliko huligana pokušalo da se obračuna sa Stojkovićem, a za incident je pripremljena i posebna pesma: „Stojkoviću, Stojkoviću, želimo ti sreću, drven sanduk, drven sanduk i na njemu sveću“. Govorilo se tih dana da je samo pukom srećom i autoritetom Dejana Stankovića i Nikole Žigića, Vladimir Stojković izbegao linč huligana koji su ušli u autobus. Nakon toga usledio je i prvi derbi, a “Delije” nisu štedele Stojkovića ni transparentima, a ni pesmom sa tribina. Hit „Cuneta“ Gojkovića “Janičar” nekoliko puta mogao se čuti sa tribina. Interesantno je da je četvrt časa pre početka susreta na „Marakani“ Stojković bio jedini igrač na terenu, a kada je krenuo ka svlačionici ispraćen uvredama i bučnim negodovanjem sa severne tribine, kao i tvrdim predmetiima bačenim na njega. Stojković je po završetku „večitog“ derbija, u kome je njegov tim pobedio 1:0, otrčao ka južnoj tribini, podigao dres i otkrio majicu na kojoj je pisalo „Oprostite mi moju ružnu prošlost“. Posle utakmice je imao pomirljiv ton i rekao je da se oseća normalno, a novinarima je odgovorio da ima drugačiji stav prema Zvezdi posle napada u Đenovi. „Osećam se sasvim normalno posle derbija. Naravno da imam drugačiji odnos prema Zvezdi posle svega što se desilo u Đenovi. Hteo sam tim gestovima da pokažem da me ništa neće uništiti i da sam sve izdržao.“ – rekao je Stojković. „Potpisao sam za Partizan i svoju budućnost ću Partizanu i posvetiti. Ne plašim se huligana.“ – dodao je Stojković.
Nakog ovog čina „Stojke“ je navukao još veći gnev navijača Zvezde i svakodnevno je punio stupce tabloida o sukobima sa pristalicama „Crveno-belih“, a u to vreme mogla se pročitatii i navodna izjava Danka Lazovića, koji je tvrdio da je „Stojke“ novcem pokušao da natera navijače Crvene zvezde da ga ostave na miru zbog prelaska u Partizan. I godinu dana posle te čuvene majice, Stojković je na derbiju imao velike probleme, njemu kao i ostalim igračima Partizana je onemogućeno da odu u svlačionicu „Marakane“ na 141. derbiju.
Golman Partizana, a Zvezdin bivši, bio je meta napada sa severne tribine, kada je pokušao sa ekipom da ode na odmor. Topovski udari su sevali, baklje takođe, a Partizan je ostao na terenu tokom poluvremena, jer ekipa „Crno-belih“ nije želela da se izlaže novim rizicima i eventualnim napadima u tunelu koji vodi do svlačionica. Ovo su samo neki od događaja koji su obeležili Stojkovićevu avanturu u crno-belom dresu. Stojković je imao odličan period u Partizanu, bio je 2013. godine izabran od strane navijača za najboljeg igrača kluba na sajtu „Crno-belih“, što je još jedan kuriozitet karijere golmana Srbije. Bio je čak i kapiten Partizana u meču sa Zvezdom. Čak je u 146 utakmica koje je odigrao za Partizan postigao i jedan gol.
Ova drama Stojkovićevog prelaska u Partizan završila se (ili bar smirila) njegovim potpisom za Ergotelis i odlaskom iz Partizana 2014. godine. Kasnije na pitanje novinara da li bi i pod kojim uslovima ponovo prešao u Zvezdu Stojković slikovito odgovorio: „Ma nema tih para! To se stvarno ne može desiti. Potpuno nemoguća misija. Pa kad bi se to desilo, razapeli bi me na Terazijama i „Delije“ i „Grobari“.“
Podsetite se detalja sa derbija koji je Stojković igrao posle prelaska u Partizan i kako ga je dočekivala „severna tribina“ zvezdinog stadiona: