Dana 19. novembra 1995. godine, Nevio Skala je napravio možda i najveću stvar u svojoj trenerskoj karijeri. Vodeći sa klupe ekipu Parme, on je za meč protiv tada prejake ekipe Milana, koja je samo 18 meseci ranije „razmontirala“ Brarselonu u finalu Lige šampiona, među stative da debituje za prvi tim stavio 17-ogodišnjeg momka iz omladinskog pogona. Njegovo ime je Đanluiđi Bufon.
Skala je bio impresioniran Bufonom
„Luka Bući, naš prvi golman, bio je povređen. Odlučio sam da mladog Bufona pridodam prvom timu. Počeo je da trenira sa nama u utorak. Stajao je na golu i pravio izvanredne stvari, ali stvari koje su za njega izgledale sasvim normalno. Tada smo počeli da radimo neke vežbe sa napadačima i niko nije uspeo da postigne gol protiv njega. Okrenuo sam se ka svom treneru golmana Di Palmi i pitao ga da li vidi isto što i ja. ‘Ovaj tip je fenomen!’ – odgovorio je on… Obojica smo ostali bez teksta.“ – sećao se kasnije Nevio Skala. On je ostatak nedelje proveo pod utiskom koji je na njega ostavio talentovani tinejdžer. Ipak, nije bio siguran da li da Bufon počne utakmicu protiv moćnog Milana. Međutim, poseta svlačionici uoči meča na „Enio Tardiniju“ pokazala se odlučujućom.
„U subotu sam odlučio da porazgovaram sa „Điđijem“. Nisam mu dao vremena da razmišlja zašto sam došao, već sam ga pitao: ‘Ako te sutra stavim da braniš?’ Njegov odgovor? ‘Nema problema treneru.’ Odgovorio je pozitivno. Bez oklevanja. Bio je potpuno svestan šta sam ga pitao i potpuno samouveren. Toliko da je to preneo na mene. Ipak je to bila utakmica protiv Milana! Znao sam da je preteška odluka staviti tako mladog momka da debituje. Međutim, on kao da nije osećao težinu te odgovornosti. Bio je siguran u sebe. To me je ubedilo da treba da ga pustim. Onda je najteži trenutak bio kada sam morao razgovarati sa našim rezervnim golmanom Nistom. On je mislio da će igrati umesto Bućija. Objasnio sam da to nije emocionalni izbor, već neophodna odluka. Bio je uvređen. Ipak, i on je video kvalitet ovog mladića tokom nedelje!“ – govorio je Skala.
Bufon je imao fantastičan debi
Iako je potencijal mladog momka iznenadio sve, potpuno normalno je što je njegov trener brinuo kako će se snaći među stativama protiv tako velikog protivnika. I sam Bufon se kasnije prisetio svog debija: „Sećam se svega. Do poslednjeg detalja tog dana, posebno osećaja uzbuđenja i radosti koje sam imao pre početka, koji su potpuno nadmašili nervozu i napetost. Na putu do stadiona primetio sam da su svi treneri bili iznenađeni da me vide tu. Možda malo zabrinuti što ću početi utakmicu. Zato sam se okrenuo ka Alesandru Meliju i rekao: ‘Nadam se da će Milanu danas dosuditi penal, tako da mogu da ga odbranim.'“ Ispostavilo se da Skala i ostali nemaju razloga za brigu…
Bufon je ovaj meč pretvorio u jedan od najboljih debija koje je Serije A ikada videla. Naročito od tako mladog momka. Izvodio je spektakularno odbranu za odbranom! I to protiv tada najvećih zvezda svetskog fudbala, velikana kao što su Roberto Bađo i Žorž Vea. A oni nisu umeli mnogo da promašuju. Naročito je bila spektakularna odbrana pokušaja Marka Simonea koji je pred kraj ušao u igru. Milanov „strašan“ napad je pucao i pucao, golobradi momak među stativama je branio i branio. Mlađani Bufon nije primio gol na svom debiju za Parmu protiv velikog Milana. Meč je završen bez golova. Zvezda je bila rođena. Delovala je kao da nije svesna toga. Momak je delovao kao da je neki iskusni golman koji je imao jedan sasvim normalan dan među stativama.
Oduševljenje Skale posle Bufonovog debija
Skala je bio oduševljen odbranama Bufona, ali još više njegovim ponašanjem. „Imao je neverovatnu utakmicu, a gotovo da se nije radovao. Čak se zahvalio klubu i treneru na ukazanoj šansi. To je bila neverovatna zrelost i snaga, kao da je uradio najnormalniju stvar na svetu. Kao da nije bio svestan šta je upravo napravio. Imao je neverovatnu tehniku, ali iznad svega ogromnu unutrašnju snagu. Bio je dečak mnogo zreliji od svojih godina, ali u isto vreme kao da nije osećao težinu velikih stvari koje je radio. Bio je dobar, vedar, uvek srećan… širio je radost. Nakon te sezone napustio sam Parmu, ali nikada nisam imao sumnju u Bufona.“ – ponosno je govorio Skala o počecima legendarnog golmana.
Nakon meča čuveni golman Milana Sebastijano Rosi potražio je Bufona i zagrlio ga. „Điđi“ je te sezone nastupao jos 8 puta pre nego što je naredne totalno zamenio Bucija među stativama. „Taj meč je ubrzao moj put do vrha. Da sam loše odigrao, znam da bih opet postao vrhunski golman, ali bi se to dogodilo tri ili četiri godine kasnije.“ – znao je da kaže mnogo godina kasnije o debitantskom meču „Điđi“ Bufon.
Podsetite se kako je branio legendarni golman na svom debiju u dresu Parme, u meču koji ga je „vinuo u zvezde“: