Mečevi Jugoslavije i Hrvatske tokom devedesetih godina prošlog veka u bilo kom sportu reklo bi se da su bili „više od igre“. Dueli dveju reprezentacija čiji su igrači poticali iz iste sportske škole i u ambijentu loših međudržavnih odnosa dve zemlje, koje su pre toga bile deo iste države, davale su tim duelima i kod navjača i kod igrača iz obe države neku posebnu draž, koju nisu imali drugi mečevi. Jedan takav duel odigrale su i dve vaterpolo reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Pertu 1998. godine, a ishod tog meča, u kojem će odlučujuću ulogu imati Danilo Ikodinović, nosio je i veliki rezultatski značaj, što je tom duelu dalo dodatnu draž.
Bio je to duel prvog kola druge faze prvenstva sveta, u koji su i jedni i drugi ušli sa dva boda i posle jednog poraza u prvoj fazi. Bio je to jedan od prvih duela posle meča ove dve reprezentacije u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine u kome su Hrvati slavili, a posle koga se vaterpolo reprezentacija Jugoslavije „raspala“. Bio je to i prvi reprezentativni sportski duel dve zemlje posle meča Jugoslovena i Hrvata na Evropskom prvenstvu u košarci 1997. godine, koji je svojom trojkom u poslednjoj sekundi obeležio Aleksandar Đorđević. Svi ti detalji dali su i bez toga veoma značajnom meču dodatnu važnost, pa je po očekivanju sve „prštalo“ u bazenu.
Iako su Jugosloveni tokom većeg dela susreta bili u prednosti, pa i posle gola Trbojevića i u poslednji period ušli sa golom viška, „Kockasti“ koje je sa klupe predvodio Bruno Silić golovima sa pozicije centra preokreću rezultat i u poslednji minut ulaze sa golom prednošću i posedom lopte. Odlučili su Hrvati tada da ne napadaju gol, već da zadržavaju loptu, što se ispostavila kao loša taktika, jer su u jednom guranju napravili faul u napadu, pa su „Plavi“ dobili dovoljno vremena da organizuju napad i pokušaju da dođu do izjednačenja. Selektor Jugoslovena Nikola Stamenić zatražio je tajm-aut da sa svojim igračima dogovori poslednji napad na susretu, pa su posle minuta odmora Jugosloveni krenuli u „juriš“ na izjednačenje.
Napad nije krenuo najbolje, delovalo je da „Plavi“ nemaju rešenje da savladaju golmana Hrvatske Sinišu Školnekovića, a vreme je polako isticalo. Tada Aleksandar Šapić, koji se nalazio na poziciji drugog centra vraća loptu na spoljnu poziciju do Danila Ikodinovića, koji biva fauliran na skoro deset metara od gola “Kockastih”. Na semaforu je ostalo manje od 6 sekundi do kraja susreta, a pošto su svi Jugosloveni bili dobro pokriveni, popularni Dača se tada odlučuje za rekli bi mnogi šut iz očaja ka golu koji je branio Školneković. Ipak, Danilo Ikodinović šalje pravi „projektil“ koji prolazi pored golmana “Kockastih” i završava u mreži i tako donosi izjednačenje “Plavima”. Pošto za ostalih 5 sekundi Hrvati nisu uspeli da savladaju golmana Jugoslavije Jovanovića, meč je završen nerešenim rezultatom.
Ishod meča i propuštena šansa kao da su potpuno “uništili” Hrvate, nisu zabeležili više niti jedan trijumf u grupi i prvenstvo završili na tek devetom mestu. Sa druge strane, Jugosloveni su posle “iščupanog” boda krenuli da igraju bolje, pa su prvenstvo završili osvojenom bronzanom medalju. Kako je izgledao gol Danila Ikodinovića koji je rastužio Hrvate, ali i bio presudan na putu Jugoslovena do medalje, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.