Kada je Ronaldinjo želeo da se igra na terenu protivnici jednostavno nisu mogli ništa. Pokušavali bi da ga zaustave na razne načine. Međutim, sve se svodilo na to da ispadaju smešni sve dok Brazilcu ne dosadi da ih okreće kao na ringišpilu i prosledi loptu dalje. Te 2005. godine, tim Deportiva la Korunje doživeo je to na svojoj koži kada je Ronaldinjo ceo „Rijazor“ pretvorio u svoje sopstveno igralište na kome ga je bilo uživanje gledati. I pored toga što je postigao dva pogotka, mnogi su ovu dominaciju na terenu zapamtili po samo jednom jedinom potezu. Toliko lepom i nestvarnom da ga nikada nisu zaboravili…
Fenomenalan meč na „Rijazoru“
Deportivo je tada imao odličnu ekipu. Molina, Koloćini, Kapdevila, Munitis, Tristan, Valeron… samo su neki od igrača koji su tih sezona umeli dobro da namuče svaku ekipu, a naročito na svom terenu. Barsa je bila standardno moćna. Naročito u veznom redu sa Ćavijem i Inijestom i u špicu u kome je bio Eto. Ipak, ono što je povezivalo redove, što je davalo „magiju“ ovoj ekipi, bio je legendarni Ronaldinjo. Tog 15. oktobra davne 2005. godine odigran je odličan meč između ove dve ekipe u kojem je viđeno čak šest golova. Gosti iz Barselone su vodili sa 3:1, ali je Deportivo uspeo da se vrati i do kraja izjednači. Ronaldinjo je na ovom meču bio neverovatan…
Brazilac je na terenu radio šta god je hteo i sve mu je polazilo za nogom. Postigao je dva pogotka, ali je mnogo vise od toga oduševljavao navijače, pa čak i one protivničke, svojim driblinzima i nepredvidivim potezima. Kapiten Deportiva, Manuel Pablo, imaće verovatno do kraja života noćne more od broja deset Barseloninog dresa. On ga je gotovo celu utakmicu „ponižavao“. Špansi bek imao je prilike da igra protiv najboljih igrača na svetu, pa je tako samo godinu dana ranije uspeo da odlično sačuva Kaku protiv Milana u Ligi šampiona, ali ovo je bila neka potpuno druga dimenzija…
Ronaldinjo je prelepo predriblao Manuela Pabla
Kod svog drugog gola Brazilac ga je prošao lagano, kao da nije ni imao prepreku ispred sebe, ali to je bio samo jedan od duela koji su ljutili Pabla. I on je uskoro postao toliko „besan“ da gotovo više nije gledao da li startuje na čoveka ili loptu. Bilo mu je svejedno šta će „odneti“ u duelu sa Ronaldinjom. Takav jedan start načinio je u 65. minute utakmice, ali Ronaldinjo je kroz jednu „magičnu“ minijaturu pokazao koliko znanja i fudbalskog talenta ima i zašto je bio igrač koga je bilo uživanje gledati. Dok je Manuel Pablo uklizavao, Brazilac je bez ikakvog napora podigao loptu desnom nogom, a zatim podigao i levu kako bi izbegao kontakt i potom krenuo da juri ka golu. Bilo je prosto neverovatno gledati kakvu je procenu i brzinu reagovanja imao…
Prevaren po ko zna koji put te večeri Manuel Pablo je brzo ustao. On je krenuo da trči za Ronaldinjom. Međutim, to je bilo uzalud. Ovaj je brzinom vetra stigao do šesnaesterca, ušao u njega i poslao loptu ka mreži. I da nije bilo Koloćinija da poslednjim naporima stigne loptu i u padu je izbaci sa gol linije, meč bi verovatno već u tim trenucima bio rešen. Ovakve poteze, tako prefinjene, zavodljive i nadasve inteligentne verovatno nije mogao da izvede niko drugi. Ili bar nije mogao na tako dopadljiv način, uvek ispraćen karakterističnim osmehom bez obzirom da li je lopta ušla u gol ili ne.
Podsetite se kako je izgledao samo delić „ponižavanja“ kapitena „Depora“, Manuela Pabla, od strane Ronaldinja. Njemu za utehu jedino ostaje to da nije bio ni prvi ni poslednji koji je ovo doživeo od legendarnog Brazilca: