Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine donelo je jedan od najkontroverznijih trenutaka u istoriji engleskog fudbala. U osmini finala, u duelu Engleske i Argentine, mladi Dejvid Bekam isključen je nakon duela sa Dijegom Simeoneom. Naizgled sitna reakcija, blagi udarac nogom, bila je dovoljna da sudija pokaže crveni karton. Engleska je kasnije ispala na penale. Bekam je preko noći postao nacionalni krivac. Od heroja do izdajnika… Tribine, mediji i javnost nisu imali milosti. Uvrede, zvižduci i pritisak bili su svakodnevica. Ipak, tada je počela jedna mnogo veća priča.
Duel koji se iščekivao
Iako je gotovo cela zemlja bila protiv njega, u Mančester Junajtedu Bekam nije bio sam. Ser Aleks Ferguson, čovek koji je stvarao karaktere isto koliko i trofeje, stao je uz svog igrača. Uz njega su stali i saigrači. Nisu ga gledali kao krivca, već kao jednog od svojih. Sudbina je htela da se već 1999. godine, u Ligi šampiona, Junajted ponovo susretne sa Argentincem koji je simbolizovao Bekamov pad, Dijegom Simeoneom, sada u dresu Intera. Javnost je nagađala. Hoće li biti tenzije, hoće li doći do sukoba, hoće li se uopšte rukovati?
Na „Old Trafordu“ nastala je kultna fotografija koja je ušla u istoriju. Bekam i Simeone pružaju ruke jedan drugom, a odmah iza Bekama stoje Pol Skols i Jap Stam. Njihovi pogledi govore više od hiljadu reči. Spremni da u svakom trenutku stanu u odbranu saigrača. Kao tigrovi spremni na skok na najmanju Argentinčevu provokaciju. Nije se radilo o osveti, već o lojalnosti, ponosu i jedinstvu.
Bekam je igrao odlično
Te večeri Bekam nije izgubio glavu. Nije tražio revanš udarcem, već fudbalom. Dve asistencije, savršena kontrola igre i pobeda Junajteda od 2:0 pokazali su njegovu mentalnu snagu, ali i snagu tima koji stoji iza njega. Upravo to zajedništvo bilo je temelj istorijske sezone Mančester Junajteda.
Ekipa koja je te godine osvojila Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona nije bila samo skup vrhunskih fudbalera. To je bio tim koji je disao kao jedan, tim u kojem su igrači ginuli jedan za drugog na čelu sa kapitenom Roj Kinom. Kada jedan padne, ostali ga podignu. Kada je ceo svet protiv tebe, tvoji ljudi ostaju uz tebe. Zato su osvojili sve. Zato se taj Junajted i danas pamti.