Taj 13. maj 2012. godine ostaće upamćen u istoriji fudbala kao dan kada su se četiri legende Milana, Filipo Inzagi, Đenaro Gatuzo, Alesandro Nesta i Klarens Sedorf oprostile od omiljenog dresa. Malo je onih navijača “Roso-nera” koji nisu zaplakali gledajući grljenje igrača nakon meča sa Novarom, a suza je krenula i poznatom italijanskom komentatoru Ticijanu Krudeliju…
Vreme je ispostavilo račun, godine su na leđima, a oni su odlučili otići uzdignuta čela, kao pobednici, ističući da ne žele živeti na staroj slavi, iako su se sigurno mogli “šlepati” još koju sezonu. Ali, to ne bi bilo u njihovom stilu. Inzagiju je tada bilo 39 godina, Nesti i Sedorfu 36, a Gatuzu 34. Takozvani „Dom penzionera“ u Milanu se konačno zatvarao. Teško da je iko pomislio kako će u jednom danu 4 legende Milana poslednji put obući crno-crveni dres.
Na utakmici sa Novarom upriličen im je odlazak kakav i dolikuje, ogroman transparent, ovacije, pokloni, a pobednik meča je režiran na filmski način. Rođeni strelac Pipo Inzagi ušao je u igru u 67. minutu i 15 minuta kasnije grudima primio pas Sedorfa, spustio loptu i zakucao je u mrežu rivala. Za trijumf od 2:1 na kraju sezone u Seriji A, za erupciju emocija koje su okovale i legendarnog TV komentatora Ticijana Krudelija, koji je kroz suze opisao poslednji Pipov gol u dresu “Roso-nera”.
Gatuzo je na „San Siro“ došao 1999. godine i ukupno upisao 468 nastupa, uz 11 golova. Đenaro nije spadao u “fudbalske Mocarte”. Naprotiv, ali je zato pravi „pit-bul“ ili kako Italijani vole da ga zovu, nosorog (Rino). Njegova agresivnost i fanatična borbenost godinama su na Apeninima i u Evropi izluđivali protivničke igrače i navijače, kod kojih nije omiljen. Međutim, malo je onih koji ga nisu poštovali. Jednostavno, Gatuzo je igrač kojeg bi svaki trener poželeo u timu. Ipak, po njegovom mišljenju tada njegovo vreme je bilo prošlo…
Trenutak koji mu je pomogao da donese tešku odluku dogodio se posle utakmice u kojoj se Milan definitivno oprostio od titule. Bilo je to protiv Intera na “Meaci” (2:4). Gatuzo na toj utakmici nije dobio šansu. „Posle susreta sa Interom, koji smo izgubili 4:2, osećao sam se veoma beskorisno za Milan, kao bivši igrač.“ – tužno je tada saopštio Gatuzo. „Kada sam sa stadiona došao kući, odlučio sam da napustim Milan. To je samo moja odluka, niko nije uticao na mene. Jednostavno, shvatio sam da moram da odem ako još želim da igram fudbal.“ – objasnio je tada 34-godišnji vezni fudbaler. Emotivcu Gatuzu najteže je pao rastanak, lio je suze i pre početka meča sa Novarom, ali i po njegovom završetku.
Dve godine od Gatuzovog dolaska pridružio mu se Inzagi. “Super Pipo” je u Milan stigao 2001. godine, baš iz Juventusa, a ostao mu je odan sve do kraja karijere. E, njegov zadatak jeste bio da teroriše protivničke golmane, što je i radio na sebi svojstven način. Retko ko može da se pohvali da je imao takav njuh za gol kao Pipo, često nevidljiv, ali uvek na pravom mestu kad treba da podmetne nogu i zatrese mrežu. Iako stalno okružen šalama da je “kralj ofsajda” odigrao je 300 utakmica i postigao 126 golova. Bogata karijera poslednje sezone kao da je pala u zaborav. Filipo Inzagi nikada nije bio miljenik trenera Alegrija koji ga je isključio sa spiska igrača za Ligu šampiona, a sve manje mesta je imao i u prvenstvu. Odlučio je zato Pipo reći “zbogom” i učinio je to na najlepši mogućni način, golom na zatvaranju sezone. “Želim da se zahvalim navijačima i igračima što su me podržavali svih ovih godina. Znam da su predsednik i cela uprava bili uz mene kako bih ostao, ali ima igrača koji bi mogli preuzeti moje obaveze.” – naveo je Inzagi u obrazloženju svog povlačenja.
Mnoge od golova Inzagi je postigao zahvaljujući lucidnim asistencijama Klarensa Sedorfa. Holanđanin je stigao u Milan 2002. godine, bio pravi oslonac na sredini terena u narednom periodu i zauvek ušao u srca navijača. Trofejni vezista je upisao 420 nastupa u „crno-crvenom“ dresu i 61 put je bio strelac. Iste godine u klub je došao i Alesandro Nesta. Stameni štoper je kao kapiten napustio Lacio da bi 10 godina igrao za Milan i na kraju poručio da ta dva kluba zauzimaju podjednaka mesta u njegovo srcu. Sa godinama je postajao sporiji, ali je svojim iskustvom i neverovatnim osećajem za prostor ulivao sigurnost u odbrani na 236 mečeva, a uspeo je i 10 puta da savlada protivničke golmane. Sva četvorica su doprinela osvajanju dva „Skudeta“, dva pehara Lige šampiona, isto toliko trofeja Superkupa Evrope, jedne titule Svetskog klupskog prvenstva i jednog Kupa Italije. Uspesi za primer, poštovanje i istoriju.
Pored Gatuza, Inzagija, Neste i Sedorfa, od dresa Milana su se tog dana oprostili i Đanluka Zambrota i Mark van Bomel. Bilo je jasno da počinje jedna nova era Milana. Podsetite se fantastične atmosfere na oproštaju ovih legendi i poslednjeg gola za Milan Pipa Inzagija, koji ga je postigao sa takvom strašću kao da je tek stigao u klub željan dokazivanja: