Zlatna medalja sa svetskog prvenstva, reklo bi se san svakog sportiste koji prolije mnogo „krvi, znoja i suza“ da dođe do nje, a posle ceremonije dodele odličja ne ispušta je iz ruku, već je „mazi i pazi“ i čuva na vidnom mestu u svom domu da ga podseća na njegovo neverovatno sportsko dostignuće. Priznaćete da većina nas misli da se sportisti tako ponašaju ili da bi se mi tako ponašali u sličnoj situaciji, ali da ima i drugačijih primera najbolje je pokazao poljski bacač kladiva Pavel Fajdek, koji se proslavio 2015. godine na atletskom prvenstvu sveta.
Jedno od „najizvesnijih“ takmičenja na atletskom prvenstvu planetu 2015. godine u Pekingu bilo je svakako ono u bacanju kladiva, gde je Poljak Pavel Fajdek imao devet najboljih hitaca u sezoni, pa sve osim njegovog trijumfa bilo je ravno senzaciji. Hicem iz četvrte serije finala od 80 metara i 88 centimetara Fajdek je opravdao ulogu favorita i reklo bi se rutinski odbranio zlatnu medalju osvojenu dve godine ranije. Ipak, o tome se u svim svetskim medijima (osim poljskih) moglo pročitati par redova, ali je zato Fajdek postao jedan od atletičara o kome se najviše piše tokom prvenstva samo dan posle finala i to zbog krajnje neverovatnog događaja.
Reklo bi se potpuno normalno, posle osvajanja zlatne medalje, Fajdek je odlučio da se malo provede po Pekingu i tako proslavi “kraj” jedne uspešne sezone i osvajanje nove svetske titule. I ništa to ne bi bilo toliko čudno i interesantno, da se Poljak nije malo previše opustio i popio koju čašicu više, pa se sutradan loše sećao šta se sve izdešavalo prethodne večeri, ali ono što je odmah primetio je da mu nedostaje odličje za koje je toliko trenirao i zbog koga je činio mnogo odricanja tokom svih godina. Naravno, šta će većina ljudi pomisliti u tim trenucima, neko me je opljačkao, a pošto ni Fajdek nije bio izuzetak, čim je shvatio da medalje nema odmah je kontaktirao policiju. Kineski organi reda brzo su reagovali, rekontruisali su Fajdekovo kretanje od prethodne večeri i već tokom dana pronašli taksistu koji ga je prethodnog dana vozio iz restorana u hotel i koji je znao šta se desilo sa medaljom.
Taksista je rekao policiji da je Poljak bio bez novca i toliko pijan da je odlučio da mu vožnju u nedostatku para plati tek osvojenom zlatnom medaljom, na šta je taksista naravno pristao. Ipak, na zahtev policije on je odlučio da Fajdeku vrati odličje, ali je tom prilikom izrazio nezadovoljstvo što mu vožnja nije plaćena.
Kineski mediji su odmah saznali za ovaj slučaj, preneli su priču iz policije, a to je potom dalje prosledio BBC i Fajdek je najednom postao sportska vest dana. Poljak se sigurno nadao da će se o njegovom osvajanju zlatne medalje mnogo pisati, ali verujemo da nije očekivao da će to biti na ovaj način. Odmah pošto se dogodio “slučaj medalja” oglasili su se i poljski novinari koji su sa lica mesta pratili prvenstvo i koji su rekli da su videli svetskog šampiona u bacanju kladiva u jednom restoranu kako slavi svoju titulu i da je bio “mortus” pijan.
Izveštavanje medija poprilično je zasmetalo Fajdeku, koji je tvrdio da je cela priča “nafilovana”. On je odlučio da se javnosti obrati preko svoje fejsbuk stranice, na kojoj je napisao da nije tačno da je bio toliko pijan, da je samo želeo da ima sliku sa taksistom i da dok se slikao sa njim verovatno je negde u taksiju spustio medalju, koju je kasnije taksista nenamerno odvezao u nepoznatom pravcu. Kada je shvatio šta se desilo obratio se policiji i oni su pronašli medalju i vratili mu je. Po Fajdeku sve ostalo je bila laž i želja medija za senzacijom.
Britanski novinari odmah su preneli njegovo saopštenje, ali su imali i spreman odgovor, pa su se zapitali na svojim portalima: Kako to da Fajdek nije primetio odmah to veče da je izgubio medalju, ko još to želi posle provoda da se slika sa taksistom, koji je interes medija da o njemu lažu, a posebno koji je interes taksiste i poljskih novinara da izmišljaju priču o njegovom pijanstvu?
Kao i uvek u sličnim situacijama sportska javnost se podelila, jedni su napadali Fajdeka, drugi branili, ali to je samo pomglo ovom kladivašu da bar na trenutak zaseni čak i Juseina Bolta i postane atletska ličnost o kojoj se priča. Šta je na kraju istina verovatno nikada nećemo saznati, ali ona neće promeniti činjenicu da je ovo bila jedna od bizarnijih sportskih priča 2015. godine i da većina nas bi verovatno toliko čuvala eventalnu svetsku zlatnu medalju, da ne postoji ni delić šanse da u svakom trenutku ne bi znali gde se ona nalazi. Zar ne?!