Teofilo Stivenson - Najbolji amaterski bokser - Sportska sećanja

Teofilo Stivenson – Najbolji amaterski bokser

Teofilo Stivenson je legendarni kubanski bokser za koga mnogi stručnjacni, novinari i ljubitelji boksa smatraju da je najbolji amaterski bokser u istoriji. Stivenson je bio poznat ne samo po sjajnoj veštini, odličnom radu nogu i razornoj desnoj ruci, već i po džentlmenskom i dostojanstvenom ponašanju pravog sportiste.
Pravi uspon Stivensona počeo je na Olimpijskim igrama u Minehnu 1972. godine, kada je superiorno osvojio zlatnu medalju. Sa 20 godina treneri su ga odveli na Igre u Minhen kako bi pre svega sticao iskustvo za sledeća takmičenja. Kao potpuni anonimus, imao je tu sreću da su ga drugi potcenjivali. Protivnik za protivnikom je video zvezdice i brojao ovce zakrvavljenim očima, a Stivenson se prošetao do zlata u teškoj kategoriji. Teofilo Stivenson - Najbolji amaterski bokser u istoriji.I već tada je bilo jasno da je svet dobio novog vladara u teškoj konkurenciji, a njegova vladavina će trajati narednih 14 godina. Čisto da potrvrdi dominaciju, “ponižavao” je ostale boksere pred domaćom publikom na prvom Svetskom prvenstvu 1974. godine u Havani. Posle tog trijumfa u Havani kada je osvojio svoju prvu titulu prvaka sveta, uticajni američki sportski časopis “Sports ilustrejted” objavio je priču o njemu pod naslovom “Više voli da je crven nego bogat”. Montreal je organizovao Olimpijske igre 1976. godine. Već nacionalni heroj na Kubi, Stivenson je imao ogroman teret i milione i milione pari očiju na sebi. Ponovo nije razočarao. Bez većeg otpora, odbranio je zlato u teškoj kategoriji.
Kako je njegova slava rasla, tako su ljubitelji boksa i mediji sve više priželjkivali organizaciju “meča veka” između njega i profesionalne legende Muhamed Alija. Posle Olimpijskih igara u Montrealu, Stivensonu je došla ponuda života. Došli su američki promoteri na čelu sa Don Kingom i ponudili mu pet miliona dolara, profesionalnu karijeru i meč sa Alijem. Svi bokserski stručnjaci smatraju da bi to bio najbolji boks meč svih vremena i da bi promenio istoriju boksa i sporta uopšte, ali Stivenson nije imao dilemu i odbio je tu ponudu. Promoterima je samo kratko odgovorio: “Šta su milioni dolara u poređenju sa ljubavlju osam miliona Kubanaca.” Kako je Stivensova slava rasla, tako su ljubitelji boksa i mediji sve više priželjkivali organizaciju “meča veka” između njega i profesionalne legende Muhamed Alija. Svi bokserski stručnjaci smatraju da bi to bio najbolji boks meč svih vremena i da bi promenio istoriju boksa i sporta uopšte, ali Stivenson nije imao dilemu i odbio je tu ponudu.A onda je dodao da neće izdati kubanski narod i da hoće da obori sve olimpijske rekorde u boksu. Ako je do tada bio nacionalni heroj, tada je postao mitska ličnost i miljenik Fidela Kastra.
Svoju dominacije je potvrdio i na prvenstvu sveta 1978. godine u Beogradu. Osvojio je sa lakoćom još jednu titulu prvaka sveta, a ljubitelji boksa u Jugoslaviji zapamtili su da je tada u finalu savladao Subotičanina Dragomira Vujkovića. Za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine, Stivenson je vrlo naporno trenirao, jer je znao da je konkurencija sve jača i jača. Dobro je znao da pored neke od medalja, cilj svih ostalih boksera će biti da pobede i skinu sa trona Teofila Stivensona. Niko od njih nije uspeo, a kolekcija zlatnih medalja sa Olimpijskih igara dobila je treći artikl. Maštao je Teofilo o četvrtom zlatu na OI i spremao se da to ostvari u Los Anđelesu, jer bi tada imao tek 32 godine, što su za boksere najbolje godine. Ali, četvrto zlato i istorija se nisu dogodili, jer se Kuba pridružila bojkotu tih igara. Do tada, samo je Laslo Pap osvojio tri olimpijska zlata u boksu. 11. juna 2012. godine svi najvažniji svetski mediji su kao "breaking news" preneli informaciju da je Teofilo Stivenson u 60-oj godini života preminuo od srčanog udara. "Kubanska sportska porodica potresena je danas odlaskom jednog od najvećih svih vremena." - bilo je prvo saopštenje sa Kube posle odlaska u legendu "Pirola", kako su Kubanci zvali svog najomiljenijeg sportistu.Nakon Stivensona, to je uspelo i njegovom zemljaku Feliksu Savonu, koji je takođe odbio više milionskih ugovora da pređe u profesionalce. Do kraja karijere je osvojio još jednu titulu prvaka sveta u Rimu 1986. godine, a karijeru je završio 1988. godine, pošto je Kuba odlučila da preskoči i Olimpijske igre u Seulu.
U karijeri je 302 puta ulazio u ring, a samo 22 puta ga je napustio kao poražen, dobio je razna nacionalna priznanja na Kubi, a svetski mediji su ga proglasili za najpoznatijeg Kubanca posle Fidela Kastra. 11. juna 2012. godine svi najvažniji svetski mediji su kao “breaking news” preneli informaciju da je Teofilo Stivenson u 60-oj godini života preminuo od srčanog udara. “Kubanska sportska porodica potresena je danas odlaskom jednog od najvećih svih vremena.” – bilo je prvo saopštenje sa Kube posle odlaska u legendu “Pirola”, kako su Kubanci zvali svog najomiljenijeg sportistu.
Bokserski stručnjaci nemaju dilemu, apsolutno su sigurni da se u skorije vreme u amaterskoj konkurenciji neće pojaviti borac koji će po kvalitetu biti i blizu verovatno najvećem amaterskom bokseru svih vremena, legendarnom Teofilu Stivensonu.

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This