Srpski atletičar Emir Bekrić napravio je čudo na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. godine kada je u trci na 400 metara prepone uspeo da osvoji bronzanu medalju. Bekrić koji je u finalnoj trci bio jedini Evropljanin i jedini takmičar koji nije tamnoput, uspeo je sa samo 22 godine da istrči “trku života” i da dođe do prve medalje na planetarnim takmičenjima u trkačkim disciplinama na stazi za Srbiju (Jugoslaviju, SCG).
15. avgusta 2013. godine nešto posle 18 sati pogled mnogih stanovnika Srbije bio je upućen ka stadionu “Lužnjiki” u Moskvi, gde je za većinu ljubitelja sporta do nekoliko dana ranije potpuno anonimni Emir Bekrić trčao finalnu trku na 400 metara sa prepoanama na prvenstvu sveta. Sam plasman u finale za Emira je bio veliki uspeh, koji posebno dobija na težini podatkom da je bio jedini Evropljanin u toj trci i da se našao u društvu velikana te discipline Feliksa Sančeza, 
Kerona Klementa, Havijera Kulsona, Majkla Tinslija… Zbog uloge potpunog autsajtera, mogao je Bekrić potpuno bez pritiska da se priprema za finalnu trku i da iz drugog plana “vreba” neku od medalja…
U prvih 300 metara finalne trke Bekrić je trčao rezervisano, držao se oko šestog mesta, a onda je polako počeo da pojačava. Pred poslednje dve prepone Emir je bio peti, a potom je u poslednjih 50 metara uspeo da izvuče neverovatnu snagu, da fenomenalno finišira i da preskočivši poslednju pereponu, kao vetar se stušti ka cilju, pretekne u samom finišu Kubanca Omara Sisnerosa i ostavivši iza sebe pomenutog Sisnerosa, te legendarnog Feliksa Sančeza i dođe do bronzane medalje. Bio je to čudesan trenutak za srpsku “kraljicu sportova”, Emir Bekrić je u tom trenutku postao “vest dana” u Srbiji, a pošto je samo nekoliko dana ranije i Ivana Španović osvojila medalju u Moskvi, odjednom je atletika od sporta “na margini” postala tema mnogih razgovara među građanima u Srbiji. Koliko su Srbi “poludeli” za Emirom u tom trenutku, 
možda najbolje govori komentar na jednom srpskom portalu: “Da zateknem sad Bekrića sa mojom devojkom u krevetu, rekao bih mu svaka čast majstore!”
I sam Emir Bekrić bio je u šoku urađenim u Moskvi, pa se to moglo i videti u njegovoj prvoj izjavi po osvajanju bronzane medalje: “Ovo je nešto neopisivo, fenomenalno, trku ću zaista pamtiti celog života. U šoku sam i dalje. Za ovakav momenat se živi, za ovakav momenat sam trenirao 11 puta nedeljno, i zaista sam presrećan. I znao sam da ta trka nije samo moja, već da je to trka cele Srbije, i zbog toga sam na rukama nosio natpis “one love“ što je značilo „jedna ljubav u jednoj trci“… Tako da smo Srbija i ja trčali zajedno. I drago mi je ako je Srbija ponosna… Jednostavno, u poslednjih 100 metara obuzela me velika energija i taj pozitivni nalet sam iskoristio. To mi je i bio cilj. Da sa rivalima ostanem u trci do poslednjih 100 metara i da tada maksimalno iskoristim svoj potencijal, svoju snagu i dugačak korak, i da probam da se izborim za medalju. I ni jednog trenutka se nisam plašio rivala.”
Kako je izgledala trka koju je poznati sportski komentator Radoslav “Rale” Simić svojim “ludačkim” komentarisanjem učinio još legendarnijom i u koju je Emir Bekrić ušao kao jedini Evropljanin, a završio je sa državnim rekordom i osvojenom bronzanom medaljom, možete se podsetiti u snimku koji je pred vama.
Nedavno komentarisano