Dana 15. avgusta 2013. godine nešto posle 18 sati pogled mnogih stanovnika Srbije bio je upućen ka stadionu “Lužnjiki” u Moskvi. Tamo je za većinu ljubitelja sporta do nekoliko dana ranije potpuno anonimni Emir Bekrić trčao finalnu trku na 400 metara sa preponama na prvenstvu sveta. Sam plasman u finale za Emira je bio veliki uspeh. Već taj rezultat posebno dobija na težini podatkom da je Emir bio jedini Evropljanin u toj trci. On se i našao u društvu velikana te discipline Feliksa Sančeza, Kerona Klementa, Havijera Kulsona, Majkla Tinslija… Zbog toga je imao ulogu potpunog autsajtera, pa je mogao Emir Bekrić da se bez pritiska priprema za finalnu trku. I da iz drugog plana “vreba” neku od medalja…
Emir Bekrić je fantastično finiširao
U prvih 300 metara finalne trke Bekrić je trčao rezervisano. Držao se oko šestog mesta, a onda je polako počeo da pojačava. Pred poslednje dve prepone Emir je bio peti. Potom je u poslednjih 50 metara uspeo da izvuče neverovatnu snagu, da fenomenalno finišira i da preskočivši poslednju pereponu, kao vetar se stušti ka cilju, pretekne u samom finišu Kubanca Omara Sisnerosa i ostavivši iza sebe pomenutog Sisnerosa, te legendarnog Feliksa Sančeza, dođe do bronzane medalje.
Bio je to čudesan trenutak za srpsku “kraljicu sportova”! Emir Bekrić je u tom trenutku postao “vest dana” u Srbiji, a pošto je samo nekoliko dana ranije i Ivana Španović osvojila medalju u Moskvi, odjednom je atletika od sporta “na margini” postala tema mnogih razgovara među građanima u Srbiji. Koliko su Srbi “poludeli” za Emirom u tom trenutku možda najbolje govori komentar na jednom srpskom portalu: “Da zateknem sad Bekrića sa mojom devojkom u krevetu, rekao bih mu svaka čast majstore!”
Emir Bekrić je bio veoma emotivan posle trke
I sam Emir Bekrić bio je u šoku urađenim u Moskvi. To se možda i najbolje moglo videti u njegovoj prvoj izjavi po osvajanju bronzane medalje: “Ovo je nešto neopisivo, fenomenalno. Trku ću zaista pamtiti celog života. U šoku sam i dalje. Za ovakav momenat se živi, za ovakav momenat sam trenirao 11 puta nedeljno. Zaista sam presrećan. I znao sam da ta trka nije samo moja, već da je to trka cele Srbije. Zbog toga sam na rukama nosio natpis “one love“ što je značilo „jedna ljubav u jednoj trci“… Tako da smo Srbija i ja trčali zajedno. I drago mi je ako je Srbija ponosna…“ – bili su prvi utisci Bekrića.
Kada je malo smirio emocije, Emir je objasnio i samu trku, kao i kakav je bio plan pre starta. „Jednostavno, u poslednjih 100 metara obuzela me velika energija. Taj pozitivni nalet sam iskoristio. To mi je i bio cilj. Da sa rivalima ostanem u trci do poslednjih 100 metara i da tada maksimalno iskoristim svoj potencijal, svoju snagu i dugačak korak, i da probam da se izborim za medalju. I ni jednog trenutka se nisam plašio rivala.”
Kako je izgledala trka koju je poznati sportski komentator Radoslav Simić svojim “ludačkim” komentarisanjem učinio još legendarnijom, a kojeg verovatno svi najviše pamte po neverovatnom komentarisanju čuvene trke u kojoj su se za zlato borili Milorad Čavić i Majkl Felps, i u koju je Emir Bekrić ušao kao jedini Evropljanin, a završio je sa državnim rekordom i osvojenom bronzanom medaljom, možete se podsetiti u snimku koji je pred vama.
