Kada smo objavili sećanje u kome su se prilikom proslave gola poljubili u usta Nevil i Skols mnogi su bili u najmanju ruku iznenađeni onim što su pročitali i videli. Ali proslava gola o kojoj danas pišemo daje jednu potpuno novu dimenziju bizarnim proslavama…
25. novembra 2001. godine, u onoj čuvenoj sezoni koju su Real Madrid i Barselona završili na trećem, odnosno četvrtom mestu, odmah iza šampiona Valensije i drugoplasiranog Deportiva, u 14. kolu La Lige, na “Ramon Sančez Pishuanu”, domaća Sevilja ugostila je Valjadolid i “razbila” ga rezultatom 4:0. Seća li se neko ove utakmice? Verovatno većina nema pojma o kom meču se radi, ali kada pročitaju nastavak teksta možda se nekima i osveži pamćenje.
Gosti su prvi gol primili iz penala, u 31. minutu, a u drugom poluvremenu su doživeli pravu katastrofu kada im je Sevilja ubacila još tri „komada“ u mrežu. Prvi od ta tri postigao je golobradi momak sa jedva 18 godina, koji je prekomandovan iz Sevilje B i koji je već nagoveštavao veliku karijeru koja će ga kasnije voditi preko Arsenala, Real Madrida, Atletiko Madrida i Benfike ponovo nazad u Sevilju, a ime mu je Hoze Antonio Rejes. Posle jednog solo prodora Rejes je pogodio mrežu za veliko slavlje na tribinama. Želeći da pruže podršku mladom kolegi, saigrači su mu poleteli u zagrljaj, ali jedan od njih se baš zaneo u proslavi pogotka. Našavši se na travi, u zagrljaju igrača svog tima, talentovani Rejes je osetio neobičan blagi bol u predelu prepona. Ispostavilo se da ga je saigrač Fransisko Galjardo u trenutku radosti ugrizao za „muškost“. Verovatno bi ovaj bizaran gest ostao neprimećen da ga nije zabeležila kamera, pa se Galjardo suočio sa disciplinskim postupkom koji je protiv njega sproveo fudbalski savez.
„Ne mislim da je ono što sam uradio bilo nešto značajno.“ – napisao je Galjardo u saopštenju za španske medije i dodao još: „Siguran sam da nisam nikoga uvredio, a ljudi na terenu nisu ni bili svesni tog gesta. Tek kada je prenela televizija i štampa, ljudi su shvatili šta se dogodilo. Uostalom, potpuno sam zaboravio na proslavu do kraja utakmice i bila bi sramota ako budem bio kažnjen za tako nebitnu stvar“. Savez je ipak bio neumoljiv i Galjardo je „popio“ kaznu za povredu „sportskog dostojanstva“.
I mlađani Hoze Antonio Rejes se ubrzo oglasio povodom celog događaja: „Osetio sam nešto na međunožju, ali nisam znao šta se dogodilo sve dok nisam video snimak. Nije to najgore… Najgore su „prozivke“ od saigrača.“ Najviše su se naravno ovom događaju podsmevali navijači najvećeg rivala Betisa. Na banerima su počeli prikazivati Rejesa u ženskim čarapama sa blago spuštenim očima, aludirajući na određenu seksualnu orijentaciju. Kada bi igrača sretali na ulicama grada, navijači Betisa bi mu namigivali i prema njemu se veoma neprikladno ponašali. Došlo je do toga da navodno posle jednog treninga Rejes nije mogao otići sa parkinga, jer su ga navijači Betisa okružili, zatvorivši mu prolaz. Suparnički navijači igrača nisu napadali, ali su ga zato najgore vređali. Na sledećem “Derbi Sevillano” igrači Sevilje su dočekani povicima sa tribina „Maricones! Maricones!“ („Pederčine! Pederčine!“). Rejes je nekako ipak uspeo da se izbori sa celom situacijom i u naredne četiri godine na 86 utakmice za Sevilju postigao je 21 gol pre nego što je potpisao za Arsenal i napravio jednu sasvim dobru fudbalsku karijeru.
Podsetite se bizarnog detalja sa utakmice Sevilja – Valjadolid iz 2001. godine, kada je Galjardo ujeo za penis Rejesa: