Viktor Korčnoj - Anatolij Karpov - Beg, "izdaja", "magovi" i epska borba za svetsku titulu

Viktor Korčnoj – Anatolij Karpov – Beg, „izdaja“, „magovi“ i epska borba za svetsku titulu

Viktor Korčnoj je po mišljenu mnogih šahovskih stručnjaka najbolji šahista koji nikad nije bio svetski šampion. Šahovski genije koji je poznat i po nadimku „Viktor Grozni“ tokom karijere je pobedio devetoricu šampiona, imao izjednačen skor sa Fišerom i Botvinikom, borio se za svetsku titulu protiv Karpova, ali je ipak mnogima najviše ostao upamćen po begu iz Sovjetskog Saveza i po prvom meču za titulu šampiona planete protiv Anatolija Karpova.
Sve je navodno počelo 1972. godine kada je Robert Fišer u legendarnom duelu savladao Borisa Spaskog i postao šampion planete. Taj poraz je mnogo zaboleo Sovjete, pa su imali ideju da se neki njihov šahista ubrzo osveti Amerikancu i vrati u SSSR tih godina jednu od najprestižnijih sportskih titula. Viktor Korčnoj, koji je tih godina verovatno bio najbolji šahista u SSSR-u, po njima je već bio prestar za tako nešto (imao je preko 40 godina), a i nije baš bio blizak tadašnjoj vladajućoj garnituri u Sovjetskom Savezu, pa su se odlučili da čovek koji će „srušiti“ Fišera bude od Korčnoja 20 godina mlađi Anatolij Karpov. Zbog toga što i pored „dobronamernih saveta“ nije želeo da odustane od ideje da postane šahovski šampion planete, Viktor Korčnoj je trpeo strahovit pritisak i dobijao brojne pretnje od ljudi iz svoje zemlje, a pritisak se dodatno pojačao pred duel izazivača za svetsku titulu protiv Karpova, koji se odigravao 1974. godine. Njegovom planiranom sekundantu Bronštajnu je prećeno, pa se on uplašio i na kraju odustao od ideje da pomaže Korčnoju u duelu protiv Karpova. Navodno je Viktor Korčnoj bio toliko „ubijen u mozak“ zbog pritiska koji je trpeo pred meč sa Karpovim, da je tokom jedne partije pitao sudiju da li po šahovskim pravilima može da napravi rokadu dok mu je napadnut top. Na kraju je Karpov savladao Korčnoja u tom meču iz 1974. godine i postao izazivač za svetsku titulu, a posle odbijanja Bobija Fišera da igra meč za titulu i svetski šahovski šampion. Za to vreme Korčnoja su u domovini optuživali za antisovjetsko delovanje, govorili su da zbog ličnih nije razumeo „više“ interese, pa je on po kasnijoj priči još tada odlučio da emigrira iz SSSR-a.

Viktor Korčnoj i Anatolij Karpov tokom meča izazivača 1974. godine.
Viktor Korčnoj i Anatolij Karpov tokom meča izazivača 1974. godine.

Narednih godina Korčnoju vlasti u Sovjetskom Savezu nisu dozvoljavale da učestvuje na turnirima, bio je predmet medijskih napada i trpeo je strahovit pritisak kakav je verovatno danas teško i zamisliti. Potom su se čelni ljudi šahovskog saveza SSSR-a konačno „smilovali“ 1976. godine i dozvolili mu da učestvuje na šahovskom turniru u Amsterdamu, a Viktor Korčnoj je po završetku turnira na kojem je i pobedio odlučio da ostane u Holandiji i zatraži politički azil. Kako je kasnije i sam govorio uradio je to kako bi konačno dobio priliku da postane šampion planete, što je apsolutno zasluživao, ali je reklo bi se cena bila previsoka. U Sovjetskom Savezu Viktor Korčnoj je ostavio ženu Izabelu i sina Igora, koji su potom zbog njegovog poteza praktično živeli u kućnom pritvoru, a vesti o tome da mu porodica živi strahovito teško redovno su javljane Korčnoju, kako bi se na taj način izvršio dodatni pritisak na njega i bio nateran da promeni svoju odluku.
Ipak, Viktor Korčnoj i pored svih pritisaka nije želeo da promeni svoju odluku i ubrzo je prešao da živi u Švajcarsku i dobio državljanstvo te zemlje. Potom se potpuno posvetio šahu i posle pobeda između ostalih i protiv Petrosjana (Sa Petrosjanom je bio u jako lošim odnosima još dok je živeo u Sovjetskom Savezu, jer je on jedan od ljudi koji su predvodili medijske napade na njega) i Spaskog, došao u priliku da se bori za svetsku titulu. Njegov protivnik u meču koji se igrao za svetsku titulu 1978. godine bio je aktuelni šampion Anatolij Karpov, a taj duel se igrao u gradu Bagio na Filipinima. Meč koji je krenuo 18. jula, trajaće puna tri meseca, a obeležiće ga neverovatni skandali, koji su krenuli još pre početka meča. Sovjeti su zahtevali da pored Korčnoja ne stoji zastava Švajcarske, a Viktor Korčnoj im je odgovorio tako što im je obećao da će sedeti tokom intoniranja himne SSSR-a. Usledila su „solomonska rešenja“ čelnika šahovske federacije kako bi se meč ipak održao, a prvo je bilo kada je meč otvoren „Internacionalom“, koja je „greškom“ puštena umesto himne Sovjetskog Saveza, ali to je bio samo početak kontroverzi…

Viktor Korčnoj je nosio naočare sa ogledalom kako bi se zaštitio od dejstva "doktora" Zuhara.
Viktor Korčnoj je nosio naočare sa ogledalom kako bi se zaštitio od dejstva „doktora“ Zuhara.

Bilo je partija koje su završene bez rukovanja, Viktor Korčnoj je odbio da potpiše već viđeni remi i insistirao je da se igra dok se nije došlo u pat poziciju, pa je Anatolij Karpov „besan“ zbog takvog razvoja odbio da po završetku partije pruži ruku Korčnoju. Iz Korčnojevog tima su na to odgovorili da je potez Karpova bio odličan, jer Viktor Korčnoj sada nije morao da opere ruke posle partije, kao što je to „morao“ da radi kada se rukovao sa Karpovim, ali ako ste mislili da je ta situacija bizarna, još bizarniji događaji su tek sledili…
U publici je toko meča sedeo navodni doktor Zuhar, koji je po tvrdnjama Korčnoja bio zadužen da ga hipnotiše tokom trajanja meča, pa je tražio njegovo izbacivanje iz sale. „Doktor“ je na kraju izbačen, ali je posle protesta Sovjeta vraćen i tako u nedogled, sve dok Korčnoj nije prvo počeo da nosi naočare sa ogledalom, kako bi zaustavio dejstva „doktora“ Zuhara, a potom i angažovao Indijanske magove iz SAD-a koji su se dobrovoljno javili da mu pomognu i „neutrališu dejstvo“ Zuhara. Ipak, ni tu nije bio kraj te tragi-komično bizarne epizode. Tvrdili su Sovjeti da su ti magovi koje je Korčnoj angažovao zapravo teroristi koji pripremaju ubistvo jedne bitne osobe, pa su iz šahovske federacije na kraju odlučili da i oni budu udaljeni iz sale u kojoj se igrao meč. Važan deo partije je bila i „afera jogurt“, pošto je Viktor Korčnoj tvrdio da je Anatolij Karpov dobio voćni jogurt tokom jedne partije u kojem je navodno bila tajna poruka koja mu je pomogla tokom meča, a te tvrdnje su na kraju bile ismevane od svih iz tabora Anatolija Karpova.

Posle velike borbe Anatolij Karpov je trijumfovao u meču za titulu šampiona planete 1978. godine.
Posle velike borbe Anatolij Karpov je trijumfovao u meču za titulu šampiona planete 1978. godine.

Za šahovskom tablom je Anatolij Karpov od početka stajao bolje, ali je na kraju Korčnoj posle gubitka od 5:2 stigao do 5:5 i doveo meč do situacije da onaj šahista koji sledeći zabeleži trijumf u partiji postane šampion planete. Po tadašnjim pravilima prvak je postajao igrač koji prvi dođe do 6 pobeda, a remiji se nisu računali. Sovjeti su tada izdejstvovali da se Korčnojevi magovi udalje ne samo iz sale, već i sa Filipina, kako bi na taj način izvršili dodatni pritisak na Korčnoja, a to je navodno toliko poljuljalo novopečenog Švajcarca da je narednu partiju izgubio posle velike greške i ne poslušavši dobre savete svog sekundanta. Tako je Anatolij Karpov odbranio titulu šampiona u meču koji je bio više od šaha, ali je svetska javnost listom stala na stranu Viktora Korčnoja, disidenta i „jadnog“ čoveka koji se sam suprostavio jednoj od najvećih svetskih sila i tako pobrao simpatije javnosti. Ispostaviće se i da će ovaj meč promeniti život jednoj velikoj jugoslovenskoj muzičkoj zvezdi, koju će navijanje za Korčnoja skupo koštati, ali o tome mnogo više uskoro na našem sajtu.
Posle poraza u meču za titulu 1978. godine, Viktor Korčnoj je još samo jednom došao u priliku da se bori za svetsku titulu, ali je i u toj situaciji Anatolij Karpov bio bolji, pa ovaj vrhunski šahista nikada nije postao šampion sveta, što je po mišljenju mnogih šahovskih stručnjaka po kvalitetu koji je posedovao apsolutno zaslužio. Iako je istorija šaha prepuna neverovatnih priča o kojima ste već čitali na našem sajtu, čini se da je ona o sudbini Viktora Korčnoja i njegovom meču za titulu protiv Anatolija Karpova jedna od najneverovatnijih šahovskih priča iz druge polovine 20. veka i svakako je obeležila godine kada je „magična igra na 64 polja“ bila na vrhuncu popularnosti.

loading…

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This