Šta reći o Hristu Stoičkovu, a da se već ne zna? Smatra se najboljim bugarskim fudbalerom ikada. Osvajao je Bugarsku ligu 3 puta, Špansku ligu u dresu Barselone 5 puta (jednom posle promašaja sa penala Miroslava Đukića), Ligu Šampiona, Kup kupova, Kup Kralja, Azijski Kup kupova i igrao polufinale Svetskog prvenstva na kojem je bio i najbolji strelac šampionata. Za Bugarsku reprezentaciju postigao je 37 golova, za CSKA Sofiju 81, a za Barselonu 76. Njegov stil igre, koju je karakterisala brzina i kreativnost, u kombinaciji sa balkanskom drskošću i nepogrešivim njuhom za gol, doveo ga je do zlatne lopte 1994. godine. Iako je u karijeri napravio nebrojeno mnogo dobrih poteza i postigao isto toliko prelepih golova, danas smo odlučili da se podsetimo jednog drugačijeg momenta iz Hristove karijere. Možda ne tako bitnog, ali veoma zanimljivog. On oslikava kakav je karakter Hristo Stoičkov imao pored fudbalskog talenta koji je bio neosporan.
Prijateljski meč Barselone i Borusije iz Dortmunda
Dana 8. februara 1994. godine Barselona je odigrala prijateljsku utakmicu protiv Borusije iz Dortmunda. Po pristupu igri igrača oba tima i potezima koji su viđeni taj meč ništa se nije razlikovalo od neke veoma bitne utakmice iz najjačih evropskih takmičenja. Barselona je izvela uglavnom prvi tim, sa Kumanom, Romarijom i Stoičkovim. I krenula je furiozno. Napad za napadom! Jedna od boljih akcija viđena je kada je Hristo Stoičkov dobio idealnu loptu po desnoj strani, pretčao svog čuvara i jurio ka protivničkom šesnaestercu kao vetar…
Međutim, korpulentni bek Borusije Mihael Šulc ga je stizao i skraćivao mu je ugao, pa je lukavi Stoičkov morao da izvede fenomenalnu fintu. Sklonio je loptu u stranu nonšalantno, tako da je protivnika koji je bio u punom trku izbacio iz ravnoteže, pa je ovaj očajnički podmetnuo nogu krajnjim naporom pokušavajući da izbije loptu. Videvši da je Šulc ispružio nogu u punom naletu, Hristo kao da je samo to čekao…
Hristo Stoičkov je uspeo da prevari sudiju
Podiže Bugarin tada obe svoje noge, ali i ruke, i kao pokošen rafalom pada na travu. Čini se da još nije propisno ni dotakao tlo, a sudija je dunuo u pištaljku i pokazivao na „kreč“. Mihael Šulc je odmah ustao i žestoko počeo da protestuje. Za to vreme je Bugarin nakon pridizanja pognute glave krenuo da odlazi sa „mesta zločina“. Usporeni snimak ubrzo je otklonio sve dileme. Hristo Stoičkov je odglumio za Oskara! Iako je protivnička noga gotovo pola metra bila udaljena od njegove pao je kao pokošen.
Možda i zbog karme, penal je ovaj put izveo Ronald Kuman. Uhvatio je ogroman zalet, ali traljavo šutirao po sredini tako da je lopta pogodila golmana u noge i odbila se do igrača Borusije. Neki bi rekli da im se vratilo „milo za drago“. Međutim, Barsa je nastavila da melje „Milionere“ i sa dva gola Stoičkova i jednim Romarija pobedila ubedljivim rezultatom 3:0.
Podsetite se na početku snimka koji je pred vama kako je Hristo Stoičkov simulirao jedanaesterac koji nije bio ni blizu i kako je na prijateljskoj utakmici protiv Borusije 1994. godine pored svog raskošnog talenta i golova pokazao i delić balkanske drskosti i lukavstva. Neki će reći imao je sreće što u to vreme VAR nije postojao: