Oličenje je gospodina u košarci, igrao je samo za jedan tim, bio je kapiten čitave karijere. Kada se krene u nabrajanje najboljih centara u istoriji NBA lige, njegovo ime se sigurno neće preskočiti, legendarni Dejvid “Admiral” Robinson.
Kada mu se otac penzionisao, porodica Robinson se preselila u Vudbridž u blizini Vašingtona. Dejvid se odmah istakao u raznim sportovima (tenis, golf, bejzbol). Iako se u drugoj godini srednje škole priključio košarkaškom timu, ubrzo ga je napustio, jer je uglavnom “grejao klupu“. Kada je još malo porastao, odlučio je da košarci pruži “drugu šansu” i nije pogrešio. Posle sjajnih igara u poslednjoj srednjoškolskoj godini, mogao je da bira koledž. Odlučio se da nastavi očevim stopama i u moru zainteresovanih koledža odlučuje da upiše US Naval Academy (Mornarička akademija) gde je nastavio sa igranjem košarke. 
U prvoj godini na koledžu nije briljirao, pružao je dosta slabe partije i delovalo je da neće biti ništa od njegove košarkaške karijere. Ipak, eksplodirao je u svojoj drugoj koledž sezoni i ubrzo postao najdominantniji NCAA igrač. Beležio je skoro 30 poena, preko 10 skokova i skoro 5 blokada po meču do kraja koledž karijere. Završio je koledž 1987. godine i odmah se prijavio za NBA Draft. Izabrali su ga kao prvog pika tada ne baš atraktivni i popularni San Antonio Sparsi.
Posle završetka koledž karijere odlučio se da dve godine služi u mornarici (nešto slično vojnom roku), a Sparsi su izrazili spremnost da ga sačekaju te dve godine. Robinson je naredne dve godine radio kao inženjer u američkoj mornarici. Svet je konačno dočekao 1989. godine priliku da se uveri u kvalitete popularnog „Admirala“, koji je svoju prvu profesionalnu utakmicu odigrao sa 24 godine. Na kraju svoje prve regularne NBA sezone koju je krunisao priznanjem za rukija godine, imao je impresivne brojke, 24 poena, 12 skokova i skoro 4 blokade po meču. Najviše zahvaljujući sjajnoj sezoni svog ruki igrača ekipa San Antonija je napravila ogrmnu razliku u pobedama u odnosu na prethodnu sezonu, zabeleželi su čak 35 pobeda više nego sezonu ranije. Došli su čak i do doigravanja, ali u polufinalu zapada Portland je bio prejak. Usledile su sezone u kojima su Robinsonove brojke rasle, a individualna priznanja stizala sa svih strana, postao je treći igrač u istoriji lige koji je sezonu završio među najboljih 10 u 5 statističkih kategorija (sedmi strelac lige, četvrti skakač, prvi bloker, peti po ukradenim loptama i sedmi u procentu šuta iz igre), postao je prvi igrač koji je u jednoj sezoni bio u top 5 u kategorijama skokovi, blokade, ukradene lopte, a izbori u najbolju petorku lige i defanzivnu petorku su postali redovni. I pored sjajnih Robinsonovih igara Sparsi su redovno sezonu završavali u početnim rundama plej ofa. 
Posebno je zablistao 1994. godine u pobedi protiv Detroita 115:96, zabeležio je 34 poena, 10 skokova, 10 asistencija i 10 blokada, čime je postao četvrti, a do danas i poslednji košarkaš koji ostvario kvadripl-dabl. Te sezone odigrao je još jedan istorijski meč, kada je poslednjeg dana regularne sezone protiv Klipersa postigao 71 poen. Ipak, i pored fenomenalnih Robinsonovih partija, opet je došlo razočarenje u plej-ofu i poraz u prvoj rundi od Jute.
Sledeće sezone je “Admiral” pružao ponovo vrhunske partije, a sjajnu igru tokom sezone je krunisao MVP nagradom za igrača godine. Nosio je svoju ekipu do skora 62-20 u regularnom delu sezone. U prvom kolu plej-ofa “počišćen“ je Denver, a zatim su pali i Lejkersi u 6 mečeva. U finalu konferencije sačekali su ih branioci titule Hjuston Roketsi. Hakim Olajdžuvon je silno motivisan ušao u finale, smatrajući da je Robinson nepravedno dobio titulu MVP-a lige i želeo je svima da pokaže ko je najbolji. Keni Smit igrač Hjustona u tom finalu zapada je kasnije rekao da je Hakim tokom dodele MVP priznanja Robinsonu, non stop ponavaljao “to je moj trofej!“ i da verovatno nikad u karijeri nije bio toliko motivisan kao pred tu seriju. Posle sjajne serije, Rokitsi su slavili sa 4-2, a Robinson je nepravedno stavljan na stub srama posle te serije, iako je beležio 24 poena i 12 skokova u proseku tokom serije, svi mediji su tih dana pisali o Robinsonu kao igraču koji nije sposoban za velika dela. Pred početak sledeće sezone nevolje se nastavljaju, posle samo 6 mečeva Robinson povređuje stopalo i završava sezonu. Iako je u tom trenutku to izgledalo kao katastrofa za organizaciju Sparsa, ispostavilo se da je to nešto najbolje što im se ikad dogodilo i da je ta povreda samo uvod u slavne dane franšize. 
Sparsi sezonu završavaju sa svega 20 pobeda i dobijaju pravo da biraju prvog pika na draftu 1997. godine, gde se odlučuju za Tim Dankana i za stvaranje sada već čuvenih “tornjeva blizanaca”.
Dejvid Robinson i Tim Dankan su zajedno odigrali ukupno 6 sezona i za to vreme osvojili mnoga priznanja. Uticaj Dankana na igru se mogao odmah osetiti, ekipa je oborila sopstveni rekord o najvećem napretku u odnosu na prošlu godinu. Uprkos udarcu na njegov ponos i omalovažavanju njegovih pređašnjih rezultata i brojki, Robinson je mirno prihvatio da prepusti lidersko mesto u ekipi Timu Dankanu, što je zadivilo navijače, novinare i kritičare. Kad je već bio sprečen da ponavlja partije iz mlađih dana usled hroničnih povreda leđa i kolena, trudio se da što pozitivnije utiče na tim i atmosferu oko njega. Već u drugoj sezoni “tornjeva blizanaca” koja je bila skraćena zbog lokauta, Sparsi su se okitili svojim prvim šampionskim prstenom. Završili su ubedljivo prvi na zapadu sa skorom 37-13, a onda je usledila dominacija u plej ofu. Redom su padali Minesota 3-1, Lejkersi 4-0, Portland 4-0 i u velikom finalu ekipa Njujorka 4-1 (čuvena trojka Ejveri Džonsona u Medisonu za prvu titulu Sparsa), uz 12 vezanih plej-of pobeda. Usledilo je nekoliko godina u kojima je Sparsima izmicala titula, da bi 2003. godine u oproštajnoj sezoni Dejvid Robinsona, Sparsi došli do svog drugog šampionskog prstena. Pred plej-of 2003. godine Tim Dankan je američkim medijima izjavio: “Osvojiti prsten za Dejva, to je dodatan motiv u ovoj sezoni. Imamo dobar tim i igramo odlično, ne smemo ispustiti priliku.” I nisu ispustili priliku, pobedom u velikom finalu protiv Nju Džersi Netsi (4-2) ispratili su na najbolji mogući način svog “Admirala” u sportsku penziju. Posle pobede u šestoj utakmici velikog finala, Robinson je izjavio: “Moja poslednja utakmica, titula. Kako napisati bolji scenario od tog“.
Robinson je i puno nastupao za američke reprezentacije na međunarodnim takmičenjima. Osvojio je dva olimpijska zlata pod „prugama i zvezdama“, kao član originalnog “Dream Team-a” u Barseloni i kao najbolji strelac Amerikanaca u Atlanti, kolekciji medalja sa OI pridodao je i bronzu iz Seula. Uz olimpijske medalje, osvojio je i zlato na Svetskom prvenstvu u Madridu 1986. godine i srebro na Panameričkim igrama u Indijanapolisu 1987. godine. Kada je NBA 1996. godine birala 50 najboljih igrača svih vremena, na spisku se našao i Robinson.
Uživajte u najboljim potezima jednog od najboljih košarkaša svih vremena, legendarnog “Admirala” Dejvid Robinsona.