Dana 14. februara 2009. godine, na “Olimpiku”, u okviru 24. kola italijanske Serije A, sastali su se favorit Lacio i gostujući Torino. Nije to bila utakmica za pamćenje po prikazanom na terenu i rezultatu, ali je ljubitelji fudbala dobro pamte po događaju iz 62. minuta. Lacio je iznenađujuće gubio na poluvremenu i u drugom je silovito napadao na gol “Bikova”. I upravo u jednom takvom naletu dogodila se nesvakidašnja scena koja je mogla da preraste u tragediju.
Jednu odbijenu loptu Aleksandar Kolarov je prihvatio i pokušao da šutira na gol sa 25 metara, ali je njegov „projektil“ završio pravo na licu sudije Sakanija, koji je stajao samo nekoliko koraka dalje. Nesrećni arbitar se srušio na travu, a onda pokušao odmah da ustane, ali se ponovo stropoštao na zemlju i ostao da leži još nekoliko minuta. U razgovoru za medije Kolarov je rekao da se u prvi mah uplašio za stanje sudije Sakanija. “Taman sam se lepo namestio i odlično zahvatio loptu, koja bi možda ušla u gol da nije bilo sudije. Ne znam kako se on baš tu namestio, niti sam ga video u trenutku kada sam se spremao na šut. Uglavnom, pogodio sam ga pravo u glavu i on je pao kao pokošen. Ostali igrači iz obe ekipe uglavnom su počeli da se smeju, a sa tribina sam doživeo ovacije oduševljenih navijača oba kluba. Kao i svuda u svetu, navijači nikako ne vole sudije. I meni je bila smešna situacija, ali mi je bilo neprijatno da se smejem, pa sam stavio ruku na usta. Sakani je pokušao da ustane, a onda je opet pao i tada sam se malo uplašio da li je sve u redu sa njim. Prišao sam da se izvinim, ali on je rekao da nema razloga za to. Isto mi je odgovorio i posle utakmice kada sam mu rekao da nisam imao nameru da ga pogodim.” – rekao je Kolarov.
Srpski Roberto Karlos, kako su ga zvali italijanski mediji, godinu i po dana pre ovog događaja polomio je prste saigraču iz Lacija Sivilji na treningu, jer ga je loptom pogodio u ruku dok je Sivilja stajao u živom zidu. “Istina je, čovek je tada zaradio otvoreni prelom tri prsta, koja su mu i danas iskrivljena i ne može da ih savije u šaku. Još otada se svi plaše mog šuta i mole me samo da ne pogodim živi zid. Nikada nisam imao nameru bilo koga da pogodim. Takve stvari su u fudbalu normalne.” – pravdao se Kolarov. Mada se u prvi momenat očekivalo da će rezervni sudija zauzeti mesto glavnog u nastavku utakmice, Sakani je uspeo da nekako privede susret kraju, koji je izjednačenjem Lacija u 75. minutu završen nerešenim rezultatom.
Naravno, dobio je izvinjenje od Kolarova, koji je pre dolaska među rimske „Nebesko-plave“ branio boje Čukaričkog i OFK Beograda. Podsetite se projektila Aleksandra Kolarova koji je Srbin poslao pravo u glavu sudije i umalo ga ubio silinom udarca: