Bila je to jedna od najlošijih sezona u karijeri Ser Aleksa Fergusona sa Mančester Junajtedom. U redu, osvojio je Premijer ligu te sezone 1999/00, ali pomalo razmaženi navijači „Crvenih Đavola“ očekivali su najmanje još jedan trofej. Ali njega nikako nije bilo. Pa da krenemo redom…
U Liga kupu Aston Vila ih je već u trećem kolu razbila sa 3:0 i izbacila iz daljeg takmičenja, u Čeriti Šildu Arsenal je bio bolji i slavio sa 2:1, u UEFA Superkupu Lacio je pobedio sa 1:0 a u najbitnijem takmičenju posle Premijer Lige, Ligi šampiona, Real je u četvrtfinalu bio bolji ukupnim rezultatom 3:2, pa je Junajted i ovo takmičenje završio bez puno uspeha. Za utehu bila im je pobeda u Interkontinentalnom kupu protiv Palmeirasa, ali ova minimalna pobeda protiv Brazilaca pala je u zaborav posle klupskog Svetskog prvenstva koje će navijačima Mančestera ostati u gorkom sećanju.
Mančester je na ovom takmičenju bio smešten u grupu B, sa Nekaksom, Vasko da Gamom i Južnim Melburnom. Sa Meksikancima su jedva izvukli bod, golom Jorka u finišu meča, ali onda je na red došao meč sa Brazilcima koji nisu bili ni malo naivna ekipa. Vasko je tada u svojim redovima imao nekoliko, bez preterivanja, legendarnih fudbalera, možda ne u vidu mladića, ali još uvek u godinama kada mogu da pruže mnogo. Na teren su toga dana izašli golman Helton, mnogima kasnije poznat po bravurama u dresu Porta, zatim desni bek, reprezentivac Žoržinjo, pa Amaral koji je igrao za Parmu, Fiorentinu, Benfiku… onda jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca na svetu svih vremena Žuninjo Pernambukano, pa legendarni Romario na koga ne treba trošiti reči i čuveni Edmundo, koga se mnogi sećaju iz period kada je nosio dres Fiorentine.
Ni Mančester Junajted nije izveo bilo koji sastav, u timu možda nije bilo Kola i Bekama, ali zato su ostale vedete bile na terenu, Gigs, Kin, Jork, Stam, Irvin, Solskjer, oba Nevila… jednom rečju strašna ekipa. S obzirom na to da se meč igrao na jednom od najpoznatijih stadiona na svetu, „Marakani“, u Riju, jasno je da je Vasko imao mnogo veću podršku sa tribina. I umeo je to da iskoristi, već u prvom poluvremenu „natovarili“ su Junajted onako kako ih niko nije te sezone čak ni u Premijer ligi. Već u 24. minutu Edmundo je ukrao jednu loptu posle greške odbrane i dodao je do Romarija, a ovaj je doveo Vasko u vođstvo posle plasiranja lopte u nebranjenu mrežu. Isti igrač je duplirao prednost samo dva minuta kasnije posle još jedne greške odbrane. Po igri domaćih koji su pored jedne od najboljih odbrana prolazili kao nož kroz puter, bilo je jasno da će jedan od najboljih timova na svetu morati da se potrudi da odbrani i ovaj nepovoljni rezultat. Ali to nije bilo ni malo lako.
Pred sam kraj prvog poluvremena, tačnije u 43. minutu, krenula je akcija Brazilaca sa polovine terena. Žilberto je dobio loptu i pustio je po zemlji ka Edmundu koji je je stajao na ivici šesnaesterca. Videvši da lopta dolazi do njega Mikael Silvestre izlazi na popularnog „Animal-a“, ali lukavi Brazilac kao da je imao oči na leđima. On desnom nogom podiže loptu koja prolazi pored Silvestrea sa njegove desne, dok sam Edmundo brzinom munje protrčava sa leve strane, jedva stiže loptu ispred golmana Bosnića i šutira je pravo u gol. Više od sedamdeset hiljada ljudi na „Marakani“ videlo je veličanstven gol i slavilo ga. Onako strastveno kako samo Brazilci umeju. A sve to izgledalo je kao preteča onog mnogo poznatijeg Bergkampovog gola protiv Njukasla. Gol Edmunda nije bio ništa manje lepši nego onaj Bergkampov, samo je do danas ostao manje poznat.
„Samo genije može da uradi ono što je Edmundo uradio meni.“ – priznao je kasnije Silvestre. A dva genija Edmundo i Romario zaista su ubedljivo delovali toga dana. Čak ni kasni gol Nikija Bata kojim je samo smanjena prednost Vaska nije umanjio njihovu genijalnu partiju. Njih dvojica nosili su Vasko sve do finala u kojem su na penale poraženi od Korintijansa, Edmundo je bio jedan od tragičara. Međutim, njihov odnos ubrzo se pokvario i kulminirao sukobom oko kapitenske trake. Romario je kasnije umeo da izjavi: „Njegov san bio je da igra uz mene u reprezentaciji, moj san je da više nikada ne igram zajedno sa njim.“ Edmundo je ubrzo napustio Vasko, ali su njegove igre i njegov gol protiv Junajteda zauvek ostali upamćeni kod navijača jednog od najvećih klubova Brazila. Podsetite se kako je sve izgledalo: