Ako ste bar malo pratili atletiku i sport krajem osamdesetih i početkom devedesetih, onda ga se sigurno sećate. Ali verovatno ne po dobrom. I to zato što je Ben Džonson tih godina u sportu bio simbol za prevaru. Mnogi će reći da je zasluženo nosio tu etiketu. Neki drugi će reći da on nije bio najgori kakvim su ga predstavljali i da nije zaslužio da se pamti kao najveći prevarant, a i ako ga se možda ne sećate, sigurni smo da ćete posle čitanja današnjeg teksta i vi imati stav o njemu. Ali da krenemo redom…
Selidba u Kanadu i početak velikih uspeha
Ben Džonson se rodio na Jamajci krajem 1961. godine. Odrastao je u toj zemlji u vrlo teškim ekonomskim uslovima. Roditelji su mu se mučili da obezbede dovoljno novca za porodicu, a u potrazi za boljim životom, zajedno sa majkom je sa 14 godina emigrirao u Kanadu. Tamo je otišao i sa troje od petoro braće i sestara, dok je otac ostao na Jamajci. U Kanadi je dodatno zavoleo atletiku, da bi sa 15 godina krenuo ozbiljnije da je trenira. To će se dogoditi nakon što ga je brat upoznao sa legendarnim atletičarem i trenerom Čarlijem Frensisom. Biće to početak Benovog velikog uspona…
Iako je prve veće međunarodne uspehe ostvario 1981. i 1982. godine, na manje bitnim takmičenjima, Džonson će pažnju svetske atletske javnosti skrenuti 1984. godine. Olimpijske igre te godine u Los Anđelesu završiće sa dve osvojene bronzane medalje. Odličja će osvojiti na 100 metara i u štafeti 4×100 metara sa reprezentacijom Kanade. Biće to veliki uspeh za Džonsona, koji će mu dati podstrek da još više trenira. Biće to i Igre koje će potpuno obeležiti Karl Luis, koji će osvojiti četiri zlatne medalje (na 100 i 200 metara, u skoku u dalj i u štafeti 4×100), a Ben Džonson će dobiti dodatnu motivaciju u želji da „sruši“ baš njega. I to već na sledećim Olimpijskim igrama…
Fantastične sezone i prve optužbe za doping
Iako će 1985. godine prvi put pobediti Luisa na 100 metara i postati šampion planete u dvorani na 60 metara, a naredne godine ostvariti pobede na Igrama Dobre volje i Komonvelta, uz novi trijumf protiv Luisa na 100 metara, ključne godine za karijeru Bena Džonsona biće 1987. i 1988. Na startu 1987. godine dobiće orden od Kanade. Postaće i sportski heroj u zemlji, ali i predmet nekih optužbi. Naime, pojedini atletičari iz Kanade govoriće javno da se u tom sportu u Kanadi previše koristi doping i da je korišćenje dopinga postalo poput epidemije. Uz to, direktno optuživši kamp u kojem Džonson trenira da je „najpraljaviji“. I pored tih optužbi Ben Džonson će imati fantastičnu 1987. godinu i postati najbolji sprinter na svetu…
Pobeđivaće redom Ben na mitinzima te godine. Pobeđivaće i Luisa u direktnom duelu, a sezonu je krunisao trijumfom na Svetskom prvenstvu u Rimu na 100 metara. U toj trci je „pomeo“ konkurenciju, a pobedio je u vremenu 9.83 sekunde. To je bio novi Svetski rekord i za desetinku brže vreme od prethodnog rekorda. Luis će tu trku završiti kao drugi, a kasnije će pričati o razlozima poraza. „Na ovom takmičenju je bilo mnogo osvajača zlata koji su dopingovani. Trka će se iznova posmatrati još mnogo godina i to iz više razloga. Mnogo takmičara se pojavilo ‘niotkuda’. Mislim da to nisu uradili bez korišćenja dopinga.“ – rekao je Luis u jednom razgovoru za medije, očigledno aludirajući na Kanađanina. Odgovor Džonsona stigao je brzo: „Kada je Luis pobeđivao nikada nisam rekao reč protiv njega. I kada me neko drugi pobedi neću ‘kukati’ zbog toga.“ Ovakve izjave samo će povećati njihovo rivalstvo…
Trijumf na Igrama u Seulu
Rivalstvo Džonsona i Luisa će kulminirati 1988. godine, a može se slobodno reći da se karijera Bena Džonsona deli na period pre i posle Olimpijskih igara u Seulu. Iako je ranije te sezone imao problema sa povredama i bio poražen od Luisa na jednom mitingu, kada je Karl obećao da nikada više neće izgubiti od Bena na 100 metara, Džonson je u Seulu osvojio olimpijsko zlato u najkraćoj trkačkoj disciplini. Uradio je to impresivno. Ponovo je „pomeo“ konkurenciju i pobedio u vremenu novog Svetskog rekorda od 9.79 sekundi. Ispostaviće se da je to najkontroverznija i „najprljavija“ trka u istoriji atletike, jer samo dva atletičara iz te trke tokom karijere nisu bili pozitivni na doping.
Pobeda na Igrama doneće dodatnu slavu Džonsonu u Kanadi. Čestitaće mu gotovo svi, od predsednika do najpoznatijih ličnosti iz ove zemlje, a polako će sticati i kultni status u zemlji. Ipak, ta euforija potrajaće samo tri dana. Onda će uslediti šok, ali i ne nešto što će mnoge iznenaditi…
Ben Džonson doživeće potpuni sunovrat
Tri dana posle trke na 100 metara Ben Džonson je diskvalifikovan. Razlog za to je bio njegov pozitivan doping test na supstancu stanozolol. Ta odluka je obradovala sve u SAD-u. Karl Luis je tako postao novi olimpijski šampion, jer je bio iza Džonsona u trci, ali je to bila na neki način i potvrda da ga je Ben pobeđivao samo zato što je dopingovan. Koliko u tome ima istine procenite sami. Mnogi će reći da Ben Džonson nije radio ništa što Karl Luis nije i podsetiti da je Luis ranije takođe bio pozitivan na doping, doduše uz količinu nedozvoljenih supstanci koja se kasnije smatrala dozvoljenom, ali je oslobođen optužbi, jer je utvrđeno da je doping uneo slučajno. Sa druge strane to saznanje razočaralo je sve u Kanadi. Tamo će Ben Džonson postati „najgori“, kao uostalom i u većem delu sveta…
Mediji u Kanadi su se pitali zašto se Džonson dopingovao. Nazivali su ga prevarantom i sportistom koji je naneo mrlju Kanadi. Ipak, čini se da su najdalje otišle njegove kolege iz olimpijskog tima Kanade. Oni su, predvođeni plivačem Markom Tjuksberijem, okačili transparent u svom olimpijskom selu sa sledećim natpisom: „Od heroja do nule za 9.79“ (‘Hero to Zero in 9.79’). Ben Džonson je kasnije priznao da se dopingovao, ali i objasnio da nikada nije koristio stanozolol. To je potvrdio i njegov trener Čarli Frensis. Oni su smatrali da je Džonsonu stanozolol sipan u pivo neposredno pre testiranja u doping sobi i da je to uradio Andre Džekson, atletičar koji je trenirao zajedno sa Luisom. Ipak, u takve tvrdnje mnogi sumnjaju…
Ben Džonson više nikada nije bio onaj stari
Kasnije će Čarli Frensis i Ben Džonson priznati krivicu na javnom suđenju. Dok će Frensis reći da Ben nikada ne bi trčao ispod 10 sekundi bez steroida i da je počeo da mu ih daje još 1981. godine, Džonson će se braniti da se svi dopinguju, ali da je samo on kažnjen. I razlog za to će on videti u tome što je „srušio“ Karla Luisa, koji je tih godina bio sinonim za atletiku u svetu.
Uslediće suspenzija Džonsona. Njemu će biti oduzeta i svetska titula iz 1987. godine, a on će se atletici vratiti 1991. godine, posle odrađene kazne. Ipak, više nikada neće trčati kao nekada. Beležiće samo prosečne rezultate, sve dok ponovo ne padne na doping testu 1993. godine. Tada će biti doživotno suspendovan. Biće to i zvanično kraj atletske karijere Bena Džonsona.
Džonson smatra da nije uspeo zahvaljujući dopingu
Ponovni pozitivni doping test Džonsona dodatno će naljutiti Kanađane. Oni će Bena proglasiti nacionalnom sramotom, a neki političari su predlagali „da ga vrate“ na Jamajku. Džonson će kasnije reći da je to najužasnija stvar koju mu je neko ikada izgovorio. Od ponovnog pozitivnog doping testa, Ben gotovo da neće smeti ni da se pojavi u atletskoj dvorani, a publiku će samo povremeno zabavljati neobičnim nastupima, kakav je bio i onaj kada se trkao protiv konja i automobila, o čemu ste mogli da čitate na našem sajtu.
„Varalica sam samo ako sam uzimao nešto što drugi nisu. Ipak, ja sam bio svestan i šta drugi atletičari rade. Mene doping nije učinio bržim od ostalih. To je učinio moj režim treninga, koji je bio najbolji na svetu. Program po kojem sam trenirao bio je napravljen samo za mene i moj trener je bio genije. Posle je ceo svet prihvatio taj program treniranja.“ – rekao je jednom prilikom Ben Džonson, želeći da objasni da rezultate nije postigao samo zahvaljujući doping.
Ben Džonson je svakako jedan od najkontroverznijih atletičara svih vremena. Iako mnogi veruju da on zaista nije bio jedini sprinter koji se tada dopingovao, isto tako i veruju da je on svoje rezultate ostvario nečasno. Ipak, pravdali ga ili ne, ostaje činjenica da je Ben Džonson dugo godina u sportskom svetu bio sinonim za prevaranta i za nekog ko je bio spreman na sve kako bi postao šampion.