Biti dobar košarkaš, a ne postizati poene, rekli bi mnogi ako niste Denis Rodman skoro da nije moguće. Ipak, da Denis Rodman nije jedini primer za takav slučaj, pokazao je i Čarls Džons, koji možda nije bio na Rodmanovom nivou, ali koji je uspeo da punih 15 godina igra u NBA ligi, da osvoji šampionski prsten sa solidnom rolom u finalu i to sve i pored toga što u napadu skoro da nije mogao da postigne koš.
Iako je draftovan 1979. godine, Čarls Džons je u NBA ligi zaigrao tek 5 godina kasnije i to u dresu Filadelfija Seventisiksersa. Iako je već tada imao 27 godina, to ga nije sprečilo da narednih 15 godina (sa dve kraće pauze) provede u NBA ligi igrajući za Filadelfiju, Čikago, Vašington, Detroit i Hjuston. Većinu tih sezona Džons je imao zapaženu ulogu u svojim timovima, uglavnom igrajući na poziciji „back-up“ centra, ali ga ljubitelji košarka uglavnom znaju po podatku zbog koga su mu se mnogi smejali. Naime, on je u karijeri „uspeo“ da napravi više faulova nego da postigne poena (preko 2100 naspram skoro 1820). I dok su mnogi videvši sliku te njegove statistike koja kruži internetom počeli da se smeju i pitaju kako je takav igrač uopšte i igrao toliko u NBA ligi, da Čarls Džons ipak nije bio zalutao u najjaču košarkašku ligu, pokazuje situacija koje se danas podsećamo…
U večeri 19. marta 1993. godine tih godina dominantni Čikago Bulsi su savladali Vašington Buletse sa 104:99. Majkl Džordan je kako je to i bio običaj u tim šampionskim Bulsima bio najbolji na parketu, a meč je završio sa postignutih 25 poena. Sa druge strane naš današnji „junak“ Čarls Džons dobio je priliku u gostujućem timu od starta i na parketu proveo 38 minuta, u kojima je uspeo da postigne 3 poena i zabeleži isto toliko blokada i faulova, ali i 11 skokova. I ako bi statistički to mnogima izgledao kao vrlo loš učinak i nešto što će pokazati da Džons ne zaslužuje toliku minutažu ni u te sezone slabašnom Vašingtonu, ipak, ovaj centar je svoje minute opravdao odličnom defanzivom, kojom je posebno oduševio u dve situacije…
Majkl Džordan je u prvoj situaciji dobio loptu od Rodnija Mekreja na niskom postu, da bi se posle odličnog okreta „Leteći“ našao u situaciji iz koje se činilo da će lagano poentirati na isteku napada svog tima. Ipak, baš u tim trenucima videla se snaga Čarlsa Džonsa, koja ga je i pored oskudnih ofanzivnih kvaliteta zadržala dugo godina u ligi. Džons ispravlja propuste svojih saigrača i spektakularnom blokadom sprečava Džordanov pokušaj polaganja levom rukom. Ta „banana“ je zaista bila fenomenalna i nešto čega bi se Čarls Džons sigurno sećao do kraja života i o čemu će sigurno pričati unucima, ali se on na tome nije zaustavio…
Samo par trenutaka kasnije Rodni Mekrej je posle promašaja gostiju uhvatio jednu loptu pod svojim košem i sjajnim dodavanjem preko skoro celog terena otvorio kontru Bulsa. Lopta je stigla do Džordana koji je krenuo na polaganje. I baš kao i u prethodnoj situaciji, činilo se da će to biti lak posao za „Letećeg“, ali se tada ispred njega pojavio Čarls Džons i odličnom blokadom sa dve ruke ponovo sprečio Majkla da poentira. Tim potezima Čarls Džons je učinio da se njegov nastup na tom meču protiv Čikaga pamti dosta dugo, jer nije puno igrača koji mogu da se pohvale da su uspeli da udare više blokada Majklu Džordanu na jednom susretu.
Gledajući samo njegovu statistiku iz igračke karije, Čarls Džons mnogim ljubiteljima NBA lige danas služi kao predmet podsmeha i neko ko je po njima primer da su u NBA ligi mogli da igraju i igrači koji nisu imali prevelik kvalitet. Ipak, da statistika može da prevari i da je Džons apsolutno zasluživao mesto u najjačoj košarkaškoj ligi primera je mnogo (vodio je sjajne duele u NBA finalu protiv Šekila O’Nila), ali možda je i najbolji onaj iz Čikaga 1993. godine, kada je Čarls Džons uspeo da udari dve spektakularne blokade Majklu Džordanu. Kako je to izgledalo možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.