Italija je na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine došla u sred afere „Kalčopoli“ i zbog teške situacije u fudbalu na „Čizmi“ mnogi nisu očekivali da naprave veliki rezultat. Italija je bila smeštena u grupu E, sa selekcijama Gane, Češke i SAD-a. Rezultatima 2:0 savladani su Gana i Češka, dok su „Ameri“ nekako došli do boda, 1:1. U osmini finala „Azuri“ su bili pred eliminacijom protiv vrlo borbene Australije, sastavljene od cijele plejade igrača iz Engleske Premijer lige (Viduka, Kjuel, Kejhil, Brešano…), ali je jedanaesterac u 95. minutu omogućio Totiju da donese pobedu svojoj selekciji. U četvrt-finalu lakše od očekivanog savladana je Ukrajina sa 3:0, golovima Zambrote i Tonija (dva puta), da bi onda usledilo „finale pre finala“, duel sa Nemačkom u polufinalu Mundijala, a taj meč obeležiće i legendarni gol koji je postigao Alesandro Del Pjero…
Drama u produžecima
Na „Signal Iduna“ Parku u Dortmundu 65 hiljada navijača pratilo je ovu plejadu najvećih fudbalskih imena na terenu. Italijani su bili bolji tokom celog meča. Uz samo malo više sreće su mogli vrlo rano da reše pitanje pobednika. Toti, Groso i Toni imali su odlične prilike, ali je Leman bio na visini zadatka. Sa druge strane Nemci nisu imali puno šansi. Sve što su uspeli to je da preko Podolskog zaprete par puta. Golmani su odlično branili tako da je utakmica ušla u produžetke. A onda se dogodila promena. Posle na momente „ziheraške“ igre, u produžecima je krenulo da „ključa“!
Bilo je mnogo uzbuđenja tokom 30 minuta nastavaka. Đilardino je u 91. minutu pogodio stativu, Zambrota minut kasnije prečku, dok je na drugoj strani Podolski u dva navrata pripretio Bufonu. U samom finišu meča kada su mnogi pomislili da će gledati izvođenje penala, Fabio Groso je postigao pogodak iskosa sa desne strane. Igrao se 119. minut i bilo je izvesno da Italijani igu u finale. Međutim, umesto da se ovo utakmica pamti po „onom Grosovom golu“, mnogi je neće zaboraviti zbog onog što je usledilo samo dva minuta kasnije…
Alesandro Del Pjero je postigao prelep gol
Nemci su logično svim silama krenuli na gol Bufona. Više nisu imali šta da izgube. Dok su bezuspešno tražili izjednačenje Fabio Kanavaro je izneo loptu iz šesnaesterca. Onaj isti Kanavaro koji će nešto kasnije biti prvi defanzivac posle Bekenbauera koji je osvojio Zlaznu loptu. Italijani su izveli neverovatno brzu i preciznu kontru. Lopta je prvo došla do Totija, a onda završila kod Đilardina koji ju je ležernim potezom gurnuo u prazan prostor u šesnaestercu Nemaca. Na nju je natrčao Del Pjero i poslao je u gornji desni ugao pored Lemana. Iz prve, u punom trku, kako to rade pravi majstori.
Del Pjero je raširio ruke i slavio pogodak koji Italiju vodi u finale. Bila je to dobra odluka selektora Lipija da napadača Juventusa u 104. minutu ubaci u igru umesto Perote. Bio je to legendarni potez koji se svrstava u zlatne momente Svetskih prvenstava. Italijani su u poslednjoj utakmici pobedili i Francuze i „Boginju“ odneli u Rim.
Mi se danas podsećamo Del Pjerovog gola protiv Nemaca koji im je obezbedio kartu za finale u kome su se „popeli na krov sveta“: