Kada je 2004. godine Žoze Murinjo postao trener Čelsija, prebogati vlasnik kluba, Roman Abramovič, upitao je gospodina „Posebnog“ kog napadača će potpisati. Klub je imao velike ambicije, mnogo novca i projekat je trebao da krene zvučnim imenima. Murinjo je verovatno u tom trenutku mogao da „pokaže prstom“ na bilo kog špica na svetu i želja bi mu bila ispunjena. Ali Žoze je rekao da želi Didijea Drogbu. „Koga? Gde on igra?“ – upitao je zaprepašćeni Rus. „Gospodine Abramoviču, platite… platite i ne govorite ništa!“ – bio je odgovor koji je dobio. Abramovič je verovao svom menadžeru, Drogba je ubrzo potpisao za klub iz Londona za 24 miliona eura, a ostalo je istorija. Postao je za mnoge jedan od najboljih napadača u istoriji Premijer lige. Golove je postizao kao na traci, iz svih pozicija, glavom, sa obe noge, iz penala, posle kornera… u kombinaciji tehnike i snage bilo ga je stvarno teško zaustaviti. Toliko je lepih i bitnih golova postigao da je veoma teško odlučiti se kog se prisetiti, ali mi se danas vraćamo u 2006. godinu na meč 18. kola Premijer lige, gde su snage odmerili Everton i Čelsi.
Bila je to veoma neizvesna utakmica, dinamična, prelepa za oko. Domaćin je dva puta vodio golovima Artete i Joba, ali je Čelsi dva puta poravnavao rezultat preko Balaka i Lamparda. Murinjo je 15-ak minuta pred kraj pojačao napad uvođenjem Ševčenka i Čelsi je bio sve opasniji. Pa iako su svi golovi bili lepi, poslednji koji se dogodio na utakmici bio je više nego efektan. Sve se odigralo u par poteza…
Ilario je loptu degažirao tako da je ona preletela centar igrališta, odskočila od zemlje i na nju je naleteo Ševčenko koji je odlično procenio let, a u isto vreme video da ima samog Drogbu, pa mu odmah prebacuje glavom iza sebe. Didije Drogba reaguje odlično, štopuje loptu na grudi, pušta je da padne, okreće se hitro i na zaprepašćenje svih na stadionu, jer je razdaljina bila ogromna, šutira pravo ka golu. Šut je bio neverovatno snažan, lopta je prvo krenula u levu stranu, ali se ubrzo vratila i time doprinela da zbuni golmana Hauarda. Iako se on bacio, nije imao mnogo šansi. Lopta je uletela pod prečku pravo u mrežu. Usledilo je opšte slavlje, a vrisak koji je ispustio komentator oduševljen pogotkom samo je pojačao efekat. Postići ovako bitan gol za pobedu, a na ovako efektan način, u samom finišu meča mogao je samo momak iz Obale Slonovače, koji je te sezone i osvojio zlatnu kopačku za najboljeg strelca Premijer lige.
Podsetite se kako je izgledao jedan od najlepših golova u Premijer ligi te 2006/07 sezone u režiji Didijea Drogbe, fenomenalna reakcija i ubedljiva realizacija…