Dijego Armando Maradona – Rađanje božanstva ispod Vezuva

Dijego Armando Maradona – Rađanje božanstva ispod Vezuva

“U Napulju ne postoji jedan trener. Imamo tri miliona trenera. Svaki muškarac, svaka žena, svako dete znaju šta je najbolje za Napoli. Svaki četvorogodišnjak u parku zna kako možemo postići više golova. Svaka žena stara 90 godina, dok sređuje baštu, vam može reći zašto moramo da promenimo formaciju. Taj osećaj, ta strast, to im je u krvi. U Napulju je fudbal poput religije, a “San Paolo” je crkva.” – opisivao je svojevremeno Marek Hamšik koliko Napolitanci vole fudbal. A ako je fudbal poput religije, a “San Paolo” crkva, onda za Napolitance postoji samo jedan fudbalski Bog. Pogađate, Dijego Armando Maradona.
Maradona je iz Barselone u Napoli stigao u leto 1984. godine, uz odštetu od danas smešnih sedam miliona funti. Tada je to bio rekordan transfer u istoriji fudbala. Maradona je iza sebe u Barseloni ostavio odlične igre, ali dosta ga je unazadila teška povreda nakon brutalnog starta koji je načinio Gojkoečea, tada igrač Atletik Bilbaa. Na stadionu “San Paolo” dočekalo ga je na prvom treningu, verovali ili ne, oko osamdeset hiljada ljudi. Tih dana u gradu je sve stalo i sve goruće teme su postale nevažne. To se najbolje videlo po lokalnim medijima koji su pisali kako nije rešeno pitanje gradonačelnika, obrazovanja, nezaposlenosti, ali da ništa od toga nije važno jer – “doveli smo Maradonu”. Napolitanci su sa Maradonom videli jedinstvenu priliku da se konačno odupru ne samo fudbalski moćnijem i razvijenijem severu i euforija oko Maradone je počela. Neki tvrde da u Napulju nikada nije ni prestala…

Dijego Armando Maradona je u Napulju bio i ostao "Bog".
Dijego Armando Maradona je u Napulju bio i ostao “Bog”.

Podno Vezuva, počelo je stidljivo da se mašta da Napoli može do vrha, ali to niko nije smeo da kaže glasno, bar ne do 3. novembra 1985. godine. Maradonin Napoli ugostio je na stadionu “San Paolo” velikog rivala, ekipu Juventusa, koja ne samo da je došla kao aktuelni prvak zemlje, već je sa sobom “donela” i svoj savršeni rekord – osam pobeda u prvih osam utakmica te sezone. Kako se bližio dan utakmice, atmosfera u gradu je bila sve više naelektrisana, gotovo mahnita. Od 1978. godine do tada Napoli i “Stara dama” odigrali su 15 mečeva i južnjaci nisu dobili ni jedan jedini. Ta ekipa Juventusa, u kojoj su nastupali sjajni igrači poput Mišela Platinija ili Mihaela Laudrupa, a trenirao je Đovani Trapatoni, bila je prava “noćna mora” za protivnike. “Bjankoneri” su bili aktuelni prvaci Evrope i samo mesec dana kasnije popeli su se na vrh sveta pobedivši Argentinos Juniors u Interkontinentalnom kupu. Ipak, u redovima Napolija bilo je puno optimizma. Sve nade polagali su na jedno ime, Dijego Armando Maradona, vođu koga su godinama čekali i koji je ekipu mogao da povede ka velikim stvarima.
Utakmica je bila napeta. Napoli je imao inicijativu, ali nije uspevao da je pretvori u nešto konkretno, dok je Juventus igrao sigurno i izgledao kao da je zadovoljan nerešenim rezultatom. Šest minuta pre kraja prvog poluvremena, obe strane su ostale sa jednim čovekom manje, pošto je sudija Đankarlo Redini isključio Salvatorea Banjija i Serđija Bria. Ali uprkos dobrim prilikama, meč je ostao bez golova sve do 70. minuta, kada je Redini dosudio indirektan udarac za ekipu Napolija usred Juventusovog šesnaesterca zbog visoko podignute noge.

Maradona je na savršen način izveo indirektan udarac.
Maradona je na savršen način izveo indirektan udarac.

Eraldo Peći i Dijego Maradona su stajali pored lopte spremni da izvedu udarac, ali je golman “Bjankonera” Stefano Takoni postavio dosta igrača u živi zid, na samo pet metara od lopte. Napoli je insistirao kod sudije Redinija da natera igrače Juventusa da se vrate, ali se “crno-beli” zid nije pomerio. U tom trenutku, Maradona kao da se naljutio zbog toga i rekao je Pećiju: “Hajde, izvedi mi, dodirni loptu.” Njegov saigrač bio je šokiran: “Jesi li lud? Nema prostora, zar ne vidiš koliko je blizu zid?” “Nije važno.” – odgovorio je Maradona i nastavio: “Svejedno ću postići gol.”
Tako je i bilo. Peći je nežno dodirnuo loptu, Maradona je “raspalio” felš levom nogom i gledao kako Takoni “pliva” kroz vazduh, uzalud pokušavajući da dohvati loptu. Tribine su “eksplodirale”, činilo se kao da je Vezuv eruptirao, kao da se ceo grad trese. Usledilo je neopisivo slavlje igrača i navijača. Bio je to gol koji ne samo da je odlučio utakmicu, bio je to gol koji je pokazao da Napolitanci sa Maradonom mogu da pariraju najmoćnijim ekipama u ligi. Bila je to odskočna daska do Napolijevog prvog Skudeta, koji će tim na kraju osvojiti godinu dana kasnije. A čini se da je sve je počelo tog dana: od tog felš udarca, od smelosti da se pokuša, od uzvišene tehnike kojom je lopta dobila gotovo nemogući efekat parabole. Napulj je toga dana vođen svojim novim božanstvom počeo da sanja titulu. Podsetite se:

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This