Djui Bozela - Bokser koji je dosanjao svoj san

Djui Bozela – Bokser koji je dosanjao svoj san

Djui Bozela imao je veoma teško detinjstvo. Kada je imao samo devet godina njegov otac pretukao je njegovu majku dok je Djui to sve posmatrao. Majka je kasnije preminula, a ta tragedija uticaće na život Djuia i njegove braće. Jedan od braće stradao mu je od noža u kriminalnom obračunu, drugi je preminuo pošto je upucan iz pištolja, dok je treći preminuo od posledica AIDS-a. Za to vreme Djui Bozela je odrastajući trenirao boks i bio veliki potencijal, ali ga je život odvukao na drugu stranu. Uskoro je Djui osuđen na tri godine zatvora zbog pokušaja pljačke, da bi nešto kasnije bio optužen za provalu i ubistvo 92-godišnje starice Eme Krapser. Iako je Bozela tvrdio da je nevin, malo ko mu je verovao, pa je posle svedočenja dva momka koja su ga optužila za ubistvo u zamenu za svoju slobodu, sa samo 24 godine osuđen na doživotni zatvor, sa mogućnošću uslovnog otpusta posle 20 godina, a iako nije bilo fizičkih dokaza protiv njega, mnogi su to protumačili kao opravdanu i zasluženu kaznu za monstruma koji je počinio stravičan zločin nad nedužnom staricom.
Neki su pokušavali da “opravdaju” Djuia Bozelu, govorivši da je teško detinjstvo ostavilo trag i da je on zbog toga krenuo pogrešnim putem, ali gotovo da niko nije verovao u njegovu nevinost, iako je on konstantno ponavljao da nije počinio zločin za koji je osuđen. Kada su ga “terali” da prizna krivicu i “olakša dušu”, Djui Bozela je govorio da nema šta da prizna, da on jeste par puta u životu pogrešio, ali da nema nikakve veze sa zločinom za koji je osuđen. I pored njegovih upornih ponavljanja da je nevin, odbor za uslovnu slobodu mu nije verovao, pa je čak četiri puta odbio da mu odobri zahtev za uslovnu slobodu, smatrajući da je njemu apsolutno mesto u zatvoru zbog zločina koji je učinio, ali i koji nikad nije želeo da prizna, što su oni protumačili kao pokazatelj nedostatka njegove savesti. Ipak, kada su “svi digli ruke od njega”, pojavila se organizacija koja mu je verovala i koja je želela da dokaže njegovu nevinost. Oni su angažovali nezavisne stručnjake i potpuno besplatno rešili da zastupaju Bozelu. Stručnjaci su utvrdili da ne postoji DNK dokaz da je Djui Bozela počinio zločin, a njegov advokat je utvrdio da su državni organi prikrivali dokaze kako bi Bozela bio osuđen. 28. oktobra 2009. godine, sud je prihvatio nova saznanja i posle utvrđivana novih činjenica odlučio da posle 26 godina robije oslobodi Djuia Bozelu.

Djui Bozela je u zatvoru redovno trenirao boks.
Djui Bozela je u zatvoru redovno trenirao boks.

Da bi lakše izdržao zatvorske dane, koje je provodio i u zloglasnom “Sing Sing”-u, Djui Bozela rešio je da se posveti svojoj velikoj ljubavi boksu. Dane je provodio u zatvorskoj teretani, trenirao je boks i maštao da jednog dana nastupi u profesionalnom ringu, a za to vreme postao je i zatvorski šampion. Uz posvećenost boksu, u zatvoru je uspeo da završi fakultet, ali i da upozna ljubav svog života, devojku koja je bila u poseti drugom osuđeniku i sa kojom se kasnije oženio. “Naučio sam da podignem sebe u lošoj situaciji i da je učinim boljom. Da sam razmišljao o nepravdi samo bih bio pun mržnje.” – govorio je kasnije o danima u zatvoru Djui Bozela.
Kada je izašao iz zatvora, Bozela je nastavio redovno da trenira, ali se i zaposlio u jednoj teretani gde je radio kao bokserski trener tinejdžera, kojima je pored lekcija iz “plemenite veštine” redovno govorio o opasnostima koje mogu da ih zadese u bandama. 2011. godine dobio je ESPN-ovu nagradu, a u razgovoru za tu televiziju kao laureat, na pitanje kako je izdržao da ne prizna krivicu, iako je priznanje moglo da mu smanji zatvorsku kaznu, on je odgovorio: “Pre bih umro nego što bih rekao da sam to uradio. Nisam mogao, nisam mogao. Niko me neće naterati da priznam nešto što nisam uradio.”

Djui Bozela je dobio nagradu ESPN-a.
Djui Bozela je dobio nagradu ESPN-a.

Istakao je tad Bozela i da još uvek sanja da nastupi bar jednom u profesionalnom ringu, ali i objasnio da nikako ne uspeva da dobije potrebnu licencu kako bi mogao da se bori. Njegova priča veoma je potresla tada aktuelnog šampiona u lako-teškoj kategoriji Bernarda Hopkinsa, koji je rešio da mu ispuni san i tako bar malo nadoknadi propušteno zbog nepravedne zatvorske kazne.
Hopkins je sredio sve što je potrebno i odlučio da ponudi Bozeli da boksuje pre njegovog meča sa Čedom Dosonom. Djui Bozela je naravno odmah prihvatio ovu ponudu, a ni to što je imao pune 52 godine nije ga pokolebalo u nameri da konačno ispuni svoj san. Za njegovog protivnika odabran je malo poznati Leri Hopkins, koji u karijeri nije uspeo nikoga da pobedi u malobrojnim profesionalnim mečevima. “To neće biti nezvaničan humanitarni meč. Biće to pravi meč u kojem jedan čovek ispunjava svoj san.” – izjavio je u najavi za taj meč Bernard Hopkins. Nekoliko dana pre borbe koja je bila zakazana za 15. oktobar 2011. godine, Bozelu je na telefon pozvao i tadašnji predsednik SAD-a Barak Obama. “Čuo sam za Vašu priču. Sve što ste uradili dok ste bili u zatvoru i sve što radite otkako ste izašli, to je nešto što je impresioniralo sve nas.” – rekao mu je tom prilikom Obama, uz to poželevši mu sreću u borbi protiv Lerija Hopkinsa.

Djui Bozela je trijumfovao u svom jedinom meču u karijeri.
Djui Bozela je trijumfovao u svom jedinom meču u karijeri.

Konačno je došao i taj za Bozelu dugo čekani 15. oktobar 2011. godine i meč o kojem je toliko dugo sanjao. Mesto održavanja bio je “Stejpls Centar” u Los Anđelesu, a prisutna publika je bila uz debitanta u ringu Djuia Bozelu. Pravila borbe su bila takva da je ona trajala četiri runde, a Bozela nije baš najbolje ušao u meč. Da li zbog treme ili nečega drugoga, slabije je ušao u meč, pa je Hopkins bio bolji u prvoj rundi. Ipak, kako je borba odmicala, Djui Bozela je bio sve bolji, pa je polako “zagospodario” ringom i sticao prednost, a posle njegovog briljantnog nastupa u četvrtoj rundi i mnogo udaraca koje je zadao Hopkinsu, niko više nije imao dilemu ko će trijumfovati. Iako meč nije okončan nokautom, sudije nisu imale dilemu i jednoglasnom odlukom su, na oduševljenje gotovo svih u publici, dodelili pobedu Djuiu Bozeli. “Imao sam običaj da ležim u ćeliji i sanjam o ovome, a taj san mi se sada ostvario. Ovo je bila moja prva i poslednja borba. Uradio sam ono zbog čega sam i došao. Veoma cenim šta su svi uradili za mene. Ovo je jedan od najboljih momenata u mom životu!” – izjavio je posle borbe Djui Bozela.

U periodu posle svoje jedine borbe u profesionalnoj karijeri, Djui Bozela dobio je odštetu od 7,5 miliona dolara za sve godine koje je nedužan proveo u zatvoru, pokrenuo je humanitarnu fondaciju koja pomaže mladim ljudima za koje se procenjuje da postoji rizik da skliznu u kriminal, ali je i napisao knjigu “Borba za moj život unutar i izvan ringa”, u kojoj je opisao sve što je u životu prošao i kako je na kraju, ipak, uspeo da dosanja jedan od svojih snova i oproba se u profesionalnom ringu.

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This