El Grande - Nikola Grbić - Sportska sećanja

El Grande – Nikola Grbić

Dugogodišnji kapiten reprezentacija Jugoslavije, SCG i Srbije, osvajač zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i Evropskom prvenstvu 2001. i jedan od najboljih odbojkaša svih vremena.
Odbojkom je krenuo da se bavi u rodnom Kleku, ljubav prema ovom sportu na brata Vladimira i njega je preneo njihov otac Miloš, takođe legendarni Jugoslovenski odbojkaš.

Miloš, Vladimir i Nikola Grbić su proslavili Jugoslovensku i Srpsku odbojkuSa 17 godina, 1990. godine prelazi u Vojvodinu sa kojom se okitio uzastopnim titulama šampiona Jugoslavije. Posle četiri godine u Vojvodini i 5 osvojenih trofeja, Nikola se seli na “čizmu”, gde će ostati punih 19 godina profesionalne karijere. Istog leta kada se otisnuo u Italiju, Nikola je sa reprezentacijom Jugoslavije igrao važne mečeve u kvalifikacijama za EP 1995. godine u Grčkoj. Posle pobede protiv Danaca, “plavi” su se kvalifikovali za Euro a taj Euro će se ispostaviti kao početak jedne od najboljih odbojkaških generacija svih vremena.
Na prvenstvu u Grčkoj, “plavi” dolaze do završnice, ali u polufinalu nisu mogli preko u tom trenutku prejakih Italijana, pa su se morali zadovoljiti bronzom, do koje su došli ubedljivom pobedom protiv Bugara. Odbojkaški svet je pričao tih dana o stvaranju nove odbojkaške sile, koju je predvodio mladi supertalentovani tehničar Nikola Grbić. Posle dobre klupske sezone u Kataniji, Nikola sledeće godine sa reprezentacijom učestvuje na OI u Atlanti. Jugoslavija na tom turniru pravi čudo, izbacuje aktuelne Olimpijske šampione Brazilce u četvrtfinalu. Italijani su opet bili prejaki u polufinalu, ali sjajnom igrom u meču za bronzu protiv Rusa, “plavi” osvajaju na svom debiju na Olimpijskim Igrama istorijsku bronzanu medalju. Nikola prelazi tog leta u Montekjari gde pruža sjajne partije a onda leta 1997. godine sa svojim bratom predvodi reprezentaciju do srebra na EP-u u Ajndhovenu. Malo je nedostajalo da Jugosloveni dođu i do zlata, ali nije se moglo u finalu protiv sjajnih domaćina. Nikola je proglašen za najboljeg “dizača” Evropskog prvenstva a zbog sjajnih igara tokom cele godine, na kraju 1997. Nikola Grbić dobija priznanje za najboljeg odbojkaša Evrope i za Jugoslovenskog sportistu godine.

Nikola Grbić je bio dugogodišni kapiten odbojkaške reprezentacije JugoslavijePoludela je tih godina Jugoslavija za odbojkom, za mečeve reprezentacije se tražila uvek karta više a odbojkaši poput Vladimira i Nikole Grbića, Dejana Brđovića, Gorana Vujevića, Željka Tanaskovića, Slobodana Kovača… su bili sigurno najveće zvezde u Jugoslaviji. Odbojkaši su se narodu na velikoj podršci odužili sjajnim partijama u dresu sa državnim grbom. Igrali su “plavi” fenomenalno na SP u Japanu 1998, dirigovao je Nikola sjajno igrom Jugoslovena. Padali su redom veliki protivnici, čini se da se posebno izdvojila vrlo emotivna pobeda protiv Amerikanaca koja je posebno obradovala naciju. Došli su Jugosloveni do polufinala bez poraza, onda sjajnom igrom u polufinalu savladali tada vrlo moćne Kubance, ali zlato je opet izmaklo. U finalu momci Zorana Gajića nisu imali snage da se suprostave Italijanima, koje su prethodno savladali u grupi. Predvođeni dopingovanim Rosalbom, Italijani su dobili finale sa 3 : 0 i osvojili svetsku titulu a Jugoslaviji je po prikazanom na tom turniru pripalo “samo” srebro. Ostaje da se dugo pamti tužan izraz lica Nikole Grbića na dodeli medalja, veliki šampion nije krio tugu zbog izgubljenog finala i pored sjajnog uspeha i osvajanja prve medalje sa svetskih prvenstava za Jugoslaviju, Nikola nije bio srećan. Sa suzama u očima je primio medalju a čini se da ni to što su mu svi čestitali na sjajnim igrama na turniru, nije mnogo utešilo Nikolu.
Sledeće godine Nikola dolazi do prvog klupskog trofeja u Italiji, predvodio je Kuneo u koji je u međuvremenu prešao do osvajanja kupa Italije. Na kraju klupske sezone prelazi u čuveni Sisli iz Treviza, sa kojim već naredne sezone osvaja Ligu Šampiona i Kup Italije. Tu 2000. godinu, Nikola Grbić će verovatno pamtiti kao najuspešniju u karijeri. Posle osvajanja Evropske Krune sa Sislijem, došle su na red reprezentativne obaveze i pripreme za OI u Sidneju.

Nikola Grbić je sa Sislijem iz Treviza osvojio titulu prvaka Evrope.Godinu dana ranije, na prvenstvu Evrope reprezentacija je došla “samo“ do bronze, pa su već počele priče da Jugoslovenska reprezentacija nije ekipa za najveća dela, ali su u Sidneju svim tim “stručnjacima“ zapušena usta. Mučili su se “plavi“ u grupi, posle poraza od Italijana, Rusa i Amerikanaca do četvrtfinala su došli sa četvrtog mesta u grupi a onda u antologijskom četvrtfinalnom meču posle 5 setova savladali Holanđane sa 3 : 2, odnosno 17 : 15 u odlučujućem setu. Prelomni momenti tog napetog petog seta su bili srećni as od vrha mreže “Kviska“ Vujevića pri vođstvu Holanđana od 2 razlike i dva maestralna “kuvanja“ Nikole Grbića pri rezultatu 14 : 14 i 15 : 15 koja su donela meč lopte Jugoslaviji. Posle dramatične pobede protiv Holanđana, “plave“ nije moglo ništa zaustaviti, usledile su dominantne pobede protiv Italijana i Rusa sa po 3 : 0 i osvajanje Olimpijske zlatne medalje!Na krilima Olimpijske titule iz Sidneja, Jugosloveni sledeće godine osvajaju ubedljivo Evropsku titulu u Ostravi a Nikola je ponovo najbolji tehničar Evropskog prvenstva.
Usledile su godine bez trofeja, sa reprezentacijom je i pored sjajne igre i redovnog izbora za najboljeg tehničara turnira, na najvećim takmičenjima dolazio do “samo“ četvrtog mesta a i u klupskoj karijeri igrajući za Asistel iz Milana i Kopru iz Pjacence, Nikola nije uspeo da se dokopa trofeja. U tom periodu treba istaći osvajanje srebrne medalje u Svetskoj ligi 2003. godine i poraz u antologijskom finalnom meču od Brazila sa 3 : 2, meču koji je FIVB proglasio za najbolji ikad odigran u 25 godina dugoj istoriji svetske lige. Na EP 2005 u Srbiji i Italiji, sada već reprezentacija Srbije i Crne Gore dolazi do bronze i time osvaja medalju posle 4 godine a Nikola Grbić je po treći put uzastopno najbolji tehničar Evropskog prvenstva. Nikola se 2007. seli u Trentino sa kojim osvaja dva puta zaredom Italijansko prvenstvo a 2009. i Evropsku titulu.
Nikola Grbić SP ItalijaPred prvenstvo Sveta u Italiji 2010, Nikola odlučuje da će mu to biti poslednje takmičenje u dresu sa najdražim grbom. Sjajnom igrom na tom prvenstvu, predvodi sada već reprezentaciju Srbije sastavljenu od nekih novih “klinaca“ do bronzane medalje. Posle meča za bronzu u Rimu protiv domaćina, uplakanog Nikolu su svi članovi stručnog štaba i svi saigrači na rukama bacali u vazduh uz aplauze Rimske publike. Bio je to pravi završetak reprezentativne karijere jednog od najvećih odbojkaša svih vremena.
Posle 19 godina profesionalne karijere, Nikola Grbić napušta Italiju 2013. godine i prelazi u Zenit iz Kazanja, sa kojim u svojoj oproštajnoj sezoni od odbojke osvaja titulu šampiona Rusije i tako na najbolji način završava odbojkašku karijeru.
U karijeri je osvojio preko 30 trofeja, bio je pravi primer sportiste na terenu i van njega. Mnogi će reći da su njegove lopte imale oči, da su uvek bile podignute tamo gde treba. Jedan je od prvih tehničara koji je vraćao loptu napadaču posle jednog lošeg napada, želeći na taj način da mu što pre vrati samopouzdanje. Prosto je izluđivao protivnike lucidnim rešenjima i neverovatnim “kuvanjima“, jedinstven i neponovljiv, verovatno najbolji odbojkaški tehničar svih vremena “El Grande“ Nikola Grbić.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

4 Comments

  1. Ova slika sa ocem je napravljena u njihovom rodnom Kleku. Imao sam priliku dosta puta tu da igram. Sportska a neprijatna atmosfera. 🙂 Otac jako dobar odbojas, sada pokojni… Napravio je od sinova masine za odbojku. Nije bio ni malo popustljiv prema njima, cak i previse strog. Prolazili su vojne drilove bukvalno na njegovim treninzima od 24h. Uspeo je, od njih je napravio najbolje igrace sveta. Nikola kao mali cisto radi primera, nije vezbao dizanje odbojkaskom loptom vec popularnom „medicinkom“ o zid.

    Post a Reply
    • I da, u Kleku sam jedini put u zivotu dobio crveni karton u odbojci. ?

      Post a Reply
    • Za oca kažu da je (ako je to ikako moguće) bio bolji odbojkaš nego što su bili njegovi sinovi.

      Post a Reply
  2. Otac im je bio super igrac, druga odbojka se tada igrala. Mnoga pravila su bila druga igralo se i sporije dosta. Kao i u svim sportovima nekada. Sinove je licno napravio strasnim igracima i mislim da je to njegov zivotni, ljudski i sportski uspeh. Veliki znalac odbojke, nema sta. Tesko je porediti. Slatke muke. ☺

    Post a Reply

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This