Heder Dorniden (udata Kamf) nije ostvarila zapaženu atletsku karijeru. Ova američka srednjeprugašica uspela je da se kvalifikuje samo jednom na neko veliko takmičenje (Svetsko prvenstvo u dvorani u Sopotu 2014. godine), ali je to nije sprečilo da posle jedne trke tokom studenskih dana postane atletičarka o kojoj se priča širom planete.
2008. godine Heder je bila studentkinja treće godine na Univerzitetu Minesota, bila je i vrlo talentovana atletičarka kojoj su se u budučnosti predviđali zapaženi rezultati, ali i ne samo u budućnosti, već i na dvoranskom atletskom takmičenju “Big Ten” konferencije koje se održavalo te 2008. godine u hali njenog Univerziteta. U Americi su studenska takmičenja vrlo značajna i popularna, pa tako nije retkost da ovakva prvenstva privuku i više navijača nego neka seniorska prvenstva. Uspeh na tim šampionatima donosi veliku popularnost pre svega na svom Koledžu, a imali nešto što je bitnije za većinu momaka i devojaka u studenskim danima punih nesigurnosti i dilema, od toga da budu poularni, voljeni, cenjeni i poštovani među svojim vršnjacima?!
Zbog svega toga prvenstvo je za Heder bilo veoma značajno. Uz to, do tada je imala dosta dobre rezultate i te i prethodnih sezona, pa je i domaćin (sa pravom) očekivao od nje trijumf u trci na 600 metara i sigurne bodove za Univerzitet Minesota. Ipak, iako je trčala dobro u prvih 350 metara trke na 600 metara i bila u vođstvu, pred ulazak u poslednji krug dogodio joj se veliki peh. Atletičarka koja je bila iza nje ju je slučajno saplela, a Dornidenova je pala, usput izbegavši “za dlaku” da je rivalka nagazi na glavu. Ako je imala sreću da ne doživi povredu, što se tiče same trke, tu je već sve delovalo poprilično nesrećno i izgubjleno. Njenje rivalke su polako odmicale, a ona se našla na zemlji potresena, šokirana i u bolovima, pa je u deliću sekunde ostala bez šanse za trijumf u trci u kojoj je toliko želela da pobedi. Bar je tako izgledalo da će biti, ali…
Heder Dorniden nije imala nameru da se preda bez porbe, ustala je i nastavila da trči, ali rivalke su odmakle nekih dvadesetak metara na oko 200 metara do cilja, pa je doći i do trećeg mesta u tom trenutku delovalo kao “nemoguća misija”. Ipak, Heder nije neko ko će odustati, u njoj se probudio inat zbog svega što je upravo prošla, pa je poslednji krug trčala kao nikada pre u životu. Na stotinak metara do cilja uspela je da prestigne jednu rivalku i samim tim napravi čudo, ali se time nije zadovoljila. Iako su ostale dve takmičarke delovale predaleko, ona je nastavila da ih juri. I onda u samom finišu, nošena i velikom podrškom od svih prisutnih, uspela je da prestigne i preostale dve rivalke i pobedi u trci, koja je samo tridesetak sekundi ranije izgledala kao da će za nju biti najveći sportski košmar.
Njena pobeda zadivila je atletski svet, pa je ubrzo postala sportska vest dana širom zemaljske kugle, a njen trijumf u trci u kojoj je pala i bila umalo pregažena, poslužio je mnogima kao pokazatelj da i u životu nije važno da li padnete i budete umalo pregaženi, već da je jedino važno da ustanete i nastavite sa borbom. Na kraju te godine zbog sjajnih rezultata cele sezone, ali pre svega neverovatnog podviga u “Big Ten” trci, Heder Dorniden potpuno zasluženo je dobila nagradu “Golden Goldy”, koju Univerzitet Minesota dodeljuje najbojloj atletičarki godine.
Iako Heder Dorniden nije napravila značajnu atletsku karijeru kakvu su mnogi od nje očekivali, jedna trka je bila dovoljna da “zadivi” atletski svet i da njen nastup te 2008. godine na atletskom takmičenju “Big Ten” konferencije nikada ne bude zaboravljen. Kako je izgledala trka koja je proslavila Heder Dorniden, ali i pokazala koliko je snaga volje bitnija od svega drugoga, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.