Kada je u julu 1997. godine Seltik iz Fejenorda doveo Henrika Larsona za 650.000 funti, verovatno nisu ni sanjali da su doveli buduću legendu kluba i jednog od najomiljenijih igrača koji su ikad igrali na „Seltik Parku“. Od kada je Henrik Larson došao u Glazgov, gotovo svake sezone osvajao je zlatnu kopačku za najboljeg strelca lige, tačnije 5 puta, i uvek je na svom kontu imao preko 25 golova. „Tukao je“ iz svih „oružja“, sa obe noge, glavom, iz slobodnjaka… i gotovo da nema golmana u Škotskoj koji tih sezona nije vadio loptu iz mreže posle udarca Šveđanina. Kada se tome doda mnoštvo trofeja, 4 titule, 2 kupa i 2 liga kupa, jasno je zašto je Larson u Glazgovu dobio nadimak „King of the Kings“ (Kralj Kraljeva). Larsonova majka bila je Šveđanka, ali mu je otac bio sa Zelenortskih ostrva, pa je otud Henrik bio tamnoput, a uz dredove koje je dugo nosio, bio je jedan od najupečatljivijih igrača na terenima u svoje vreme i mnogi su obožavali njegov stajling.
Iako je terorisao mnoge klubove u Škotskoj, ali i u Evropi, čini se da je najveća noćna mora bio za ekipu Rendžersa, protiv koje je za Seltik u svojoj karijeri postigao ukupno 11 golova, što je najviše u posleratnoj istoriji, ali jedan od najlepših postigao je u „Demolition Derby“ utakmici iz 2000. godine. Seltik je sezonu 2000/01 počeo ubedljivo kako je to neretko radio. U pet utakmica zabeležio je isto toliko pobeda, a 27. avgusta na red je došao i meč protiv najvećeg rivala, Rendžersa.
O toj utakmici, tadašnji trener Seltika, Martin O’Nil rekao je: „Nismo mogli da sanjamo bolji početak meča. Mogli smo da igramo narednih sto godina, ali nikad ne bi imali bolji početak…“ A početak o kojem je O’Nil govorio bio je 3:0 za domaće u prvih 10 minuta, golovima Satona, Petrova i Lamberta. Klaudio Rejna je pred istek prvog poluvremena smanjio rezultat, a onda je na samom početku drugog poluvremena Henrik Larson nastavio fudbalsko demoliranje protivnika. Seltik je pokušao da izvede kontru. Duga lopta išla je ka Satonu koji je gotovo sam bio na polovini protivnika. Odlično je zagradio loptu i spustio je za Larsona. Šveđanin je trčao veoma brzo. Poveo je loptu, ali je ispred sebe imao još tri protivnička igrača. Jedan mu je bio na leđima, drugi bočno, dok je treći išao direktno na njega. Larson je poput vetra išao ka golu, naišao na Kontermana, proturio mu loptu kroz noge, a onda izašao sam ispred golmana Klosa i samo „bocnuo“ loptu, koja je preletela čuvara mreže Rendžersa i završila u mreži. Fenomenalan lob posle veoma brzog prodora, bila je čista genijalnost Šveđanina koju je on umeo da proslavi na njemu svojstven način. Sa raširenim rukama, dredovima koji su se viorili u trku i isplaženim jezikom, Larson je „leteo“ poput aviona, dok je publika bila u transu.
„Znam da sam postigao mnogo golova u mečevima sa Rendžersom.“ – pričao je kasnije Larson, a potom nastavio: „Ali gol u utakmici koju smo dobili sa 6:2 mi je omiljeni!“ I nije omiljen samo njemu, omiljen je mnogim navijačima Seltika, kao i obožavaocima Henrika Larsona, a kako i ne bi bio, kada je to trenutak čiste inspiracije i fudbalske genijalnosti Šveđanina.
Krajnji rezultat tog „Old Firm“ meča bio je 6:2 za Seltik, a Henrik Larson je postigao još jedan gol glavom, ali svi golovi sa tog meča kada se skupe nisu ni blizu po lepoti onom iz 50. minuta, kada je „Kralj Kraljeva“ pretrčao pola terena, proturio loptu kroz noge protivniku i lobovao golmana. Kako je to sve izlgedalo podsetite se na snimku: