Ni najvećim zaljubljenicima u šah imena brazilskog velemajstora Fransiska Toresa Troisa i Portugalca Luisa Santosa ne znače puno, ali iako su oni tokom svojih karijera imali i nekoliko solidnih rezultata, u šahovsku istoriju su uspeli da se upišu po jednom detalju koji zaista deluje neverovatno.
Na šahovskom turniru u španskom Vigu 1980. godine sastali su se Trois i Santos u meču koji je trebalo da bude veoma neizvestan. Trois je u tom trenutku bio aktuelni šampion Južne Amerike i učesnik na nekoliko šahovskih Olimpijada, a sa druge strane Santos je bio aktuelni dvostruki uzastopni šampion Portugala, pa se očekivala velika borba u tom meču. Ipak, već u sedmom potezu Brazilac se našao u gotovo bezizlaznoj situaciji, pošto mu je Santos zadao šah, 
a Troisu su ostala samo dva polja na kojima može da pomeri svog kralja. Tada su svi očekivali brzi kraj meča, ali je zapravo tek tada započela „drama“ koja će proslaviti ovu dvojicu gotovo anonimnih šahista…
Fransisko Tores Trois nije mogao da se odluči na koje od dva slobodna polja da pomeri svog kralja, pa je odlučio da ne brza i da „malo“ razmisli kako da se spasi iz izgubljene situacije. Dok ga je protivnik strpljivo čekao, Trois je očigledno razmišljao o svim mogućim varijantama koje bi mogle da se dogode posle njegovog narednog poteza, pa je bio neodlučan koji je od dva moguća poteza zapravo bolji za njega. Posle tačno 140 minuta konačno je odlučio da pomeri figuru i time prekine čekanje protivnika, ali i zvaničnika i malobrojne publike u Vigu, čime možda nije uspeo da promeni tok partije, ali je uspeo da upiše svoje i ime svog protivnika u šahovsku istoriju. Naime, iako je po nekim nezvaničnim informacijama 1850. godine Ilajdži Vilijamsu za odigravanje šahovskoh poteza trebalo 150 minuta, zvaničnici šahovske federacije su 2 sata i 20 minuta za razmišljanje za odigravanje sedmog poteza na Internacionalnom Master turniru u Vigu 1980. godine Fransiska Toresa Troisa, uveli kao zvaničan rekord u vremenu koje je jednom šahisti trebalo za odigravanje narednog poteza, čime je ovaj brazilki šahista verovatno nenamerno upisao svoje ime u šahovske almanahe.
U šahu je najbitnije predvideti naredne poteze protivnika i zbog toga najbolji šahisti često uzimaju dosta vremena za razmišljanje i u nekim situacijama koje laicima ne deluju mnogo komplikovano, ali je Fransisko Tores Trois ipak verovatno „malo“ preterao u tome, jer mu je za odigravanje samo jednog poteza trebalo 2 sata i 20 minuta, što je vrlo često vreme dovoljno da se odigra celokupna šahovska partija.