Tog leta 2003. godine Lotar Mateus je seo na klupu Partizana, prošetao se kroz prva dva kola kvalifikacija, a onda u nokaut fazi zahvaljujući golu sa penala Milivoja Ćirkovića protiv Njukasla odveo “Crno-bele” u Ligu šampiona. Ali tamo ih je sačekala grupa „smrti“ Porto, Marsej i Real. Dakle, Partizan je igrao u grupi sa kasnijim osvajačem Lige šampiona, finalistom Lige UEFA i najtrofejnijim evropskim klubom – Realom. Partizan je prvo odigrao nerešeno sa Portom (1:1), potom izgubio od Marseja (3:0) i od Reala na „Santijago Bernabeu“ (1:0). Usledio je revanš u Beogradu…
Tog 4. novembra 2003. godine, stadion Partizana nije bio dovoljno veliki da primi sve koji su želeli uživo da posmatraju taj meč “Crno-belih”. U Beograd je stigao moćni Real Madrid u okviru četvrtog kola grupne faze Lige šampiona. 
Generacija kraljevskog kluba koji su predvodili Ronaldo, Zidan, Bekam, Figo, Raul…čuveni „Galaktikosi“.
Velika borba, dosta šansi, ali je sa jedne strane na golu stajao Iker Kasiljas, a sa druge mladi Đorđe Pantić, obojica te večeri nesavladivi. A zvezde Reala poput Bekama, Zidana, Figa, Raula, Ronalda nisu pronašle rešenje za odbranu Partizana koja je na tom meču odigrala veoma dobro. I dalje u sećanju mnogih navijača Partizana odzvanjaju pitanja… da je Ljubinko Drulović kao mnogo puta pre i posle imao želju da asistira, a ne da sam završi akciju udarcem pored gola, ili da su projektili Ivice Ilieva i Nikole Malbaše, kao i prijem Alberta Nađa bili precizniji i malo bolji, da li bi Partizan te prohladne novembarske večeri srušio najskuplji tim Evrope i svakako, po imenima sigurno, najbolji tim koji je igrao na našim terenima, a verovatno i svetskim. Ali ono što navijače Partizana najviše boli i čega se verovatno najbolje sećaju sa te utakmice je promašaj Saše Ilića.
Igrao se 83. minut, Drulović je prodirao po levoj strani, a onda kao iz topa uputio snažan udarac ka golu Reala. Lopta je prošla pored jednog igrača gostujućeg tima koji je možda malo markirao Kasiljasa, ali je on ipak krajnjim naporima odreagovao sjajno i zaustavio loptu da ne uđe u gol. 
Ali ona je samo pala ispred njega i na nju natrčavao Saša Ilić. Trebalo je samo gurnuti da pređe tih par metara i otkotrlja se u nebranjenu mrežu. Ali u žurbi da stigne do lopte pre golmana Ilić ju je loše potkačio levom nogom i ona je otišla pored stative. On se odmah uhvatio za glavu, a isto to uradilo je i 30.000 navijača na tribinama kao i Lotar Mateus pored klupe. Bilo je prosto neverovatno da lopta iz te blizine ne završi u golu.
„Tužno je da se ne iskoriste onakve šanse kakve je imao Saša Ilić. Falili su nam golovi, mogli smo da izvučemo mnogo više. Nisam zadovoljan rezultatom. Prustup je bio dobar, atmosfera odlična i bila bi prava šteta da sledeće godine ne igramo u Ligi šampiona.“ – izjavio je nakon meča Lotar Mateus
“Mnogo puta sam gledao taj detalj kada sam tu šansu promašio… ono u šta sam uveren, pošto se dogodila desetak minuta pre kraja utakmice, to je da bi taj pogodak puno značio Partizanu, da bi verovatno osvojio tri boda, i vrlo verovatno da bi sa ta tri boda nastavio učešće u Ligi evrope. Imao sam i tu sreću da pet-šest meseci posle te utakmice u Ligi šampiona, igram baš protiv Real Madrida, samo za drugu ekipu, Seltu iz Viga, i postigao sam pogodak, ali ništa to nije umanjilo neko moje razmišljanje ‘šta bi bilo da sam postigao gol u Beogradu protiv Reala.’” – prisećao se kasnije Ilić tog promašaja uz opasku da bi mnogo golova koje je u karijeri postigao menjao za taj jedan.
Objektivno, imao je i „Kraljevski kluba“ odličnih prilika, međutim sjajno veče “Crno-belih” upotpunio neprelazni Đorđe Pantić. Na 1:49 snimka podsetite se promašaja Saše Ilića sa par metara od gotovo savladanog Ikera Kasiljasa, koji navijači Partizana nikada neće preboleti: