Matijas Almeida je svoju fudbalsku karijeru počeo u River Plati za koju je nastupao od 1991. do 1996. godine, kada odlazi u Evropu gde jednu sezonu provodi u Sevilji. Posle dobrih partija seli se na „Čizmu“. U Italiji je nastupao u Laciju, Parmi i Interu. To su mu izvesno bili najbolje godine karijere…
Derbi na „Enio Tardiniju“
Za „Nebesko-plave“ iz Rima potpisao je 1997. godine i postao nezamenljiv šraf u timu sa kojim je tih godina osvojio Skudeto, Kup Italije, Kup Kupova i Uefa Superkup. Zbog svog požrtvovanja, čvrstine u duelima i hrabrosti ostao je miljenik navijača. Iako je za Lacio postigao samo dva gola, jedan od njih ostao je u sećanjima svih ljubitelja Kalča, koji je tih godina verovatno bio najjača liga na svetu…
Bilo je to 26. septembra 1999. godine. Parma je na „Enio Tardiniju“ dočekala jednu od najjačih ekipa te sezone, Lacio iz Rima. Parma je u svojim redovima imala par odličnih pojedinaca, gol mašinu Ernana Krespa, trećeg strelca lige na kraju te sezone, u odbrani „granitne“ Kanavara i Tirama kao i „zid“ na golu, Đanluiđija Bufona. Sa druge strane Lacio je imao kompaktan tim, sjajne igrače na svim pozicijama, što im je na kraju i donelo titulu te sezone. Utakmica je bila prava poslastica za ljubitelje fudbala. Brz tempo, puno prilika i oštri dueli bili su oličenje italijanske najjače lige tih sezona. I naravno neizostavni Pjerluiđi Kolina.
Matijas Almeida je golčinom odlučio meč
Lacio je poveo u 29. minutu. Nakon napada gostiju mladi Serena, koji je u igru ušao samo minut ranije da zameni povređenog Benariva, pokušao je da izbaci loptu iz šesnaesterca, međutim, ona je došla do Salasa koji je šutirao ka golu. Lopta je pogodila Bogosjana i preletela nemoćnog Bufona, koji je već bio na travi. Na odmor se otišlo upravo sa tim golom prednosti gostujućeg tima. U nastavku igre tempo nije opadao. Ređale su se šanse pred oba gola. Ipak, promena rezultata stigla je tek u 61. minutu. Nakon dobro izvedenog kornera Amoroso je pogodio prečku. Na odbijenu loptu naleteo je Bogosjan i glavom je ubacio u mrežu i tako se iskupio za autogol za koji, ruku na srce, i nije bio kriv. A 8 minuta nakon toga usledio je jedan od najlepših pogodaka te sezone…
Lacio je napadao po desnoj strani, lopta je ubačena u šesnaesterac Parme. Lasisi je na prvu izbacuje visoko i daleko od šesnaesterca, na nekih 35 metara od gola. Ali ona ne pada na zemlju. Na nju je u punom trku naleteo Matijas Almeida. Desnom nogom je „raspalio“ po njoj što je jače mogao. Lopta nije bila previše ni oštra ni brza, već je u luku preletela Bufona koji se odlično bacio i pokušao da spreči najgore po svoj tim, ali nije uspeo u tome. Lacio je slavio nova tri boda. Koliko je svaki od bodova bio značajan govori i podatak da su na kraju titulu osvojili sa samo bodom ispred Juventusa.
Zanimljivo je da je Argentinac sledeće dve sezone nosio dres Parme i na 34 utakmice nije uspeo da zatrese mrežu. Podsetite se sigurno najlepšeg pogotka u karijeri Matijasa Almeide koji je Laciju doneo tri boda u Parmi.