Holandski teniser Ričard Krajiček izazvao je skandal i bes među pripadnicama lepšeg pola, kada je na Vimbldonu 1992. godine izjavio da su 80% teniserki iz najboljih 100 debele prasice koje ne zaslužuju mesto na glavnom terenu, a sve nakon što su teniserke tražile jednake plate kao i teniseri. Iako je izabrao prilično grub način izražavanja, činjenica je da je u to vreme ženski tenis po popularnosti daleko zaostajao za muškim. Ali, samo četiri godine kasnije svet je itekako počeo da prati ženski tenis, a sve zahvaljujući atraktivnoj plavokosoj lepotici iz Rusije Ani Kurnjikovoj. 
Istraživanja su pokazala da je gledanost susreta u kojima je nastupala Kurnjikova bila čak 30% veća nego kada su igrale najbolje igračice tog vremena! Natpisi i uzvici „Marry me Anna“ su postali deo baš svakog Aninog nastupa, i nikome nije bilo važno što Ruskinja nikako nije mogla da osvoji profesionalni turnir. Svi su i onako bili tu samo da gledaju teniserku koja se nikako nije uklapala u Krajčekov opis ženskog tenisa.
Ana Sergejevna Kurnjikova Rođena je 7. juna 1981. godine u Moskvi, u bivšem SSSR-u. Njen otac, Sergej Kurnjikov, u to vreme imao je 19 godina. Sergej, bivši prvak u rvanju grčko-rimskim stilom, doktorirao je i postao profesor na Univerzitetu za fizičku kulturu i sport u Moskvi. Njena majka Ala, koja je Anu rodila sa 18 godina, bila je trkačica na 400 metara. Pošto su Anu dobili kao veoma mladi, morali su puno da rade kako bi preživeli, pa je za svoju ćerkicu trebalo da nađu neku zanimaciju. Počeli su sa plivanjem i umetničkim klizanjem, ali se tenis pokazao kao pravi izbor. Počela je da trenira sa pet godina u teniskom klubu Spartak Moskva. Tada se otkrilo da je neverovatno talentovana za tenis. 1989. godine, Ana Kurnjikova je počela da igra na turnirima za juniore, i naredne godine ju je primetio čuveni trener Nik Boletijeri i pozvao je da dođe da trenira u njegovoj akademiji. Ana je postala popularna čim je stigla u SAD. Nazivana je jednim od najvećih talenata tog vremena, trenirala je pod najboljim trenerom, a od nje su se očekivale velike stvari u karijeri. Sa 13 i 14 godina, Kurnjikova je postala zapažena internacionalna igračica u juniorskoj kategoriji. Osvojila je Evropsko prvenstvo u tenisu za juniore, koje se igralo u Rimu u okviru Rim Mastersa. Osvojila je i prestižni Orange Bowl, a krajem godine ITF ju je proglasio najboljom teniserkom ispod 18 godina. Kurnjikova je debitovala u profesionalnom tenisu sa 14 godina u Fed kupu za Rusiju, kao najmlađi učesnik koji je ikada učestvovao i pobedio. Sa 15 godina, osvojila je dva ITF turnira, prvi u Midlendu i drugi u Rokfordu. Takođe se plasirala u 4. rundu otvorenog prvenstva Amerike 1996. godine, kada ju je zaustavila tada 10. igračica sveta Štefi Graf. 1997. godine, kao šesnaestogodišnjakinja, dostigla je polufinale na Vimbldonu, gde ju je pobedila Martina Hingis rezultatom 6 : 3, 6 : 2. Ana je tim rezultatom postala tek druga teniserka u istoriji koja se plasirala u polufinale Vimbldona u svojoj debitantskoj sezoni, posle Kris Evert. 
To je bio najveći uspeh Ane Kurnjikove na Grend slem turnirima u pojedinačnoj konkurenciji, iako se od nje očekivalo mnogo više.
Kurnjikova se prvi put našla u top 20 WTA liste 1998. godine. Tu godinu je završila kao 13. igračica planete u pojedinačnoj i 10. u konkurenciji parova. Njen uspeh nastavio se narednih godina: 1999. godine bila je 12. igračica pojedinačno i 1. u konkurenciji parova, a 2000. godine pojedinačno 8. i u parovima 4. U svojoj karijeri je zabeležila impresivne pobede nad slavnim teniserkama kao što su Martina Hingis, Štefi Graf, Monika Seleš, Dženifer Kaprijati i Lindzi Davenport. Kurnjikova je osvojila i dve Grend slem titule u kategoriji dubl sa Martinom Hingis 1999. i 2002. godine, obe na Otvorenom prvenstvu Australije. Poslednjih godina svoje profesionalne karijere, Ana nije imala mnogo uspeha. Mučile su je razne povrede i ozbiljni problemi s kičmom i leđima, zbog kojih je bila primorana da okonča svoju karijeru 2003. godine. Glavne odlike njene igre bile su brzina i agresivna igra sa osnovne linije. Dobro je odigravala i dijagonale, kao i voleje i skraćene lopte. U igri parova do izražaja je dolazila njena odlična igra na mreži. Nedostaci su bili veliki broj neiznuđenih grešaka i nepouzdan servis. Kurnjikova je dešnjakinja pa je, kao i većina igračica, odigravala dvoručni bakend. O tome koliko je bila atraktivna popularna najbolje govore podaci da je 1999. godine, Ana Kurnjikova zaradila gotovo deset puta više novca od ugovora sa sponzorima, nego od igranja tenisa, a 2007. godine, procenjeno je da je od sponzorskih ugovora zaradila oko 50 miliona funti. Ona je tada rekla: „Ne možete biti samo dobra teniserka ili prelepa devojka da biste bili uspešni. Kako biste uspeli u tenisu, morate imati talenta, pozitivan izgled i mozak.“ Na vrhuncu karijere ime Ane Kurnjikove je postalo najtraženiji pojam na Guglu.
Ana na kraju ipak neće biti zapamćena po svojim teniskim sposobnostima (u karijeri nije osvojila niti jedan jedini turnir), već po svom atraktivnom izgledu. I sama je bila svesna svoje magnetne privlačnosti, pa je poznata po svojoj izjavi da je kao večera u skupom restoranu – želiš je, ali je ne možeš priušiti. Međutim, srce je uspeo da joj osvoji latino zavodnik Enrike Iglesijas. Atraktivna Ruskinja je navodno već bila udata, kada je imala 19 godina, za rusku hokejašku legendu Sergeja Fedorova, iako je to više puta demantovano. I dok Enrike uživa u vezi sa plavokosom lepoticom, nama smrtnicima će ostati u sećanju baš kao što je i sama rekla – poput večere u skupom restoranu.