Verovatno jedna od najdražih večeri za ljubitelje košarke na prostorima Srbije i Crne Gore dogodila se 5. septembra 2002. godine kada je košarkaška reprezentacija Jugoslavije u epskom meču koji će se sigurno decenijama, a možda čak i vekovima prepričavati, savladala Amerikance u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu. Svaki navijač „Plavih“ koji je te večeri kraj malih ekrana ili uživo u dvorani zajedno sa košarkašima proživljavao „dramu“, ima neko svoje sećanje na susret, ali većini njih je prva asocijacija na meč fenomenalna partija Milana Gurovića. Popularni „Gurke“ je meč završio sa 15 poena, a većinu tih poena postigao je u poslednjoj četvrtini i zahvaljujući njima uz Marka Jarića bio je junak pobede „Plavih“. O legendarnim trojkama Gurovića u završnici susreta ispričane su mnoge priče i ispisani su mnogi tekstovi, ali mnogi navijači „Plavih“ nisu upoznati sa onim što se navodno dešavalo pre susreta, a što je po svedočenjima bilo jako važno za partiju Gurovića.
Gostujući u jednoj emisiji, Marko Jarić je ispričao da je dan pre susreta sa Amerikancima odlučio da dodatno motiviše Gurovića, tako što mu je rekao da je njegov direktni rival na tom susretu legendarni Redži Miler izjavio da nema pojma ko je Milan Gurović, ali i da će „tom“ Guroviću „spakovati“ nekoliko trojki. U tu priču o „loženju“ Gurovića navodno su se umešali još neki igrači, o čemu je kasnije pričao i još jedan član tima Jugoslavije iz Indijanapolisa, Igor Rakočević: „Vlade Divac je Guroviću pred utakmicu rekao da je Redži Miler izjavio za američke medije kako će postići pet trojki preko njega. To je urodilo plodom, jer iskusan igrač kao što je Divac je umeo da motiviše mlađe igrače!“ – izjavio je Rakočević. Po mišljenju nekolicine košarkaša „Plavih“ ta situacija imala je veliki uticaj na odličnu partiju Gurovića, koji je zahvaljujući „novim saznanjima“ izašao veoma motivisan na teren i odigrao maestralan meč. Ipak, kada su novinari pitali Milana Gurovića da prokomentariše navode svojih saigrača, usledio je njegov odgovor koji je dao malo drugačiji pogled na tu situaciju.
„Niko mene nije „palio“ da ja čuvam tog Redžija Milera, jer su oni bili “veći igrači i šmekeri od mene“, pa su “napalili“ jednog Milana Gurovića. Taj Redži Miler ako nije znao ko sam ja sigurno nije znao ni ko je Marko Jarić. Meni nije bilo potrebno niko da me „naloži“, ja sam u svaku utakmicu ulazio sa 100% mogućnosti, a pogotovo u meč sa Amerikom u Indijanapolisu. Ja smatram da sam tog Milera dobro sačuvao i smatram da sam odradio dobar posao za svoj tim, a ta priča da su me oni “palili“ nema veze sa životom.“ – pomalo je i ljutito demantovao navode svojih saigrača iz Indijanapolisa Milan Gurović. O tome koliko je on zapravo bio ubeđen da će Jugoslavija te večeri savladati SAD, Milan je ispričao kroz jednu anegdotu sa zagrevanja pre susreta: „To je bilo na zagrevanju, dok smo se istezali, Pešić je imao običaj kada je nervozan da uzme žvaku i da je rasteže i meni je prišao i govori – ‘Redži Miler. Šta ćemo da uradimo?’ Odgovorio sa mu – ‘Pa, oni su od ljudi i krvi i od mesa, dobićemo.’ Na šta je on kratko rekao – ‘Svašta.’ To nikada neću da zaboravim!“
„Ložili“ ga saigrači ili ne, Milan Gurović je te septembarske večeri 2002. godine odigrao partiju koja će se još dugo pamtiti i prepričavati i zbog koje je poeneo epitet jednog od junaka osvajanja 5. titule šampiona planete košarkaša Jugoslavije. Kako je izgledala maestralna partija Gurovića protiv Amerikanaca u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu, možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.