Navodno je te 2010. godine novi trener Real Madrida, Žoze Murinjo, hteo da zadrži Raula u ekipi, ali ovaj nije želeo da bude treća ili četvrta opcija i da greje klupu u timu u kojem je postao legenda svetskog fudbala. Mnogi su žalili što karijeru neće završiti u „Kraljevskom klubu“, u kojem je imao i bajkovit početak karijere, ali Raul je za nastavak karijere, po malo iznenađujuće, izabrao Šalke. Feliks Magat, tadašnji trener tima iz Gelzenkirhena zadovoljno je trljao ruke. Upario je Raula sa Huntelarom i sa mladim Drakslerom i na taj način obezbedio ubitačan napad svog tima. Huntelar je u toj prvoj sezoni postigao 8, a Raul čak 13 pogodaka u Bundes ligi. Za dve sezone koliko je proveo u Nemačkoj postići će ih ukupno 28 i uzeti trofej Kupa koji mu je nekako izmakao u Španiji.
Šalke je „pregazio“ Keln
Za sve vreme provedeno u Šalkeu Raul je bio pod budnim okom javnosti. On kao da je imao obavezu da dokaže da je i u Realu mogao da igra još koju sezonu na vrhunskom nivou. I čini se da je uspeo u tome. Dana 13. avgusta 2011. godine zasijao je kao u najboljim danima provedenim u „Kraljevskom klubu“ i postigao gol sezone u Nemačkoj kroz koji je pokazao svoj raskošan talenat i fudbalsko znanje. Te sezone Šalke je igrao „strašan“ fudbal. Bio je treći na kraju prvenstva, a Huntelar je bio najbolji strelac lige. Retko kome kod kuće nisu uspeli da „uvaljaju“ tri komada, a 13. avgusta golman Kelna Rensing morao je čak pet puta da vadi loptu iz mreže na „Veltins areni“. Podolski je pogodio za vođstvo gostiju, ali kao da je time samo isprovocirao ekipu Šalkea koja je „upalila motore“ i krenula da „gazi“.
Tri gola Huntelara i po jedan Holtbija i Raula bili su više nego dovoljni da „Jarčevima“ pokažu ko je gazda u Gezenkirhenu. Taj Raulov gol bio je nešto zaista posebno. U 59. minutu, u napadu domaćih, Raul je imao loptu na levoj strani. Poveo je, a zatim poslao Janu Moraveku koji je stajao na sredini. Potom produžava da trči u šesnaesterac i otvara se. Moravek prihvata loptu, a zatim drugim dodirom, polu-visoko vraća je Raulu koji je već negde oko penala. Ofsajd zamka nije uspela. Španac leđima okrenut golu prihvata loptu. Okreće se, ali golman Rensing je već krenuo da izlazi i skraćuje ugao. Imao je više opcija Raul Gonzales Blanko. Mogao je loptu da pošalje u jedan od uglova ili da proigra samog Huntelara na strani. Ipak, on se odlučuje za najtežu opciju…
Raul je na prelep način savladao Rensinga
Sa dva metra razdaljine Raul podiže loptu i lob udarcem šalje je pravo u mrežu. Čini se da nije ni pogledao gde je golman, već da je ovu majstoriju uradio na osećaj, rutinski, kao da je na treningu. Tako ju je i proslavio. Šmekerski polako. Ipak je to bio gol za 4:0. I bilo je čudno gledati ga kako ljubi prsten i podiže ruku ka nebu, ali u plavom dresu, a ne u onom belom na koji su svi navikli. Pokazao je tada Raul, ali i u ostalim utakmicama, da je mogao još uvek da igra na vrhunskom nivou.
Kasnije je Raul odigrao još dve sezone u Al Sadu i još jednu u Njujork Kosmosu pre nego što je okačio kopačke o klin. Navijačima u Gelzenkirhenu ostao je zauvek u srcima, ne samo svojom borbenošću i golovima, već i genijalnim potezima zbog koje publika dolazi na tribine. Potez u meču protiv Kelna bio je upravo takav. Podsetite se: