Kada se nabrajuju najbolji ski skakači ikada, ime Martina Šmita se uvek nađe među njima. Iako on nije imao rezultate kao neke druge legende ovog sporta, svakako je obeležio jedan period ski skokova, ali i doprineo da ovaj sport podigne popularnost, posebno u Nemačkoj. Tamo je Martin Šmit dugo imao status „božanstva“…
Početak
Martin Šmit je na skije stao sa svega tri godine. Već nekoliko godina kasnije, sa tek napunjenih 6, Martin je krenuo da trenira ski skokove. To je uradio zahvaljujući starijem bratu, koji je pre njega krenuo da trenira ovaj sport i tako „povukao“ i Martina na trening, ali i zahvaljujući činjenici da su se u njegovom domu redovno pratila takmičenja u ski skokovima i da je Martin od malih nogu bio fasciniran tim sportom. „Zaista sam uživao gledajući ski skokove na televiziji. Bio sam oduševljen tim sportom. Još kao malo dete sam maštao da postanem uspešan ski skakač.“ – pričao je Martin Šmit o svojim počecima.
Ubrzo se videlo da je veoma talentovan za ski skokove. Pošto je bio i dosta posvećen treninzima ne čudi što rezultati nisu izostali. Još kao tinejdžer osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Trondhajmu, da bi godinu dana kasnije, sa 20 godina, osvojio srebrnu medalju sa reprezentacijom Nemačke u timskom takmičenju na Olimpijskim igrama u Naganu, koje se pamte i po Funakijevom savršenom skoku. Bila je to najbolja najava onoga što predstoji…
Martin Šmit – Sezona iz snova
Sezona 1998/99 bila je kao iz bajke za Šmita. Pobedio je 10 puta u takmičenjima Svetskog kupa i došao do titule ukupnog pobednika. Ostvario je i najduži let ikada, postao i dvostruki šampion sveta na prvenstvu u Ramzau 1999. godine, a trijumfovao je i na prve dve skakaonice novogodišnje turneje. Ipak, ukupna pobeda na najvećem takmičenju u ski skokovima ostaće te godine, kao i do kraja karijere, samo san za Nemca. Jednostavno na novogodišnjoj turneji Šmita bi gotovo kao po pravilu „pojela“ velika očekivanja kako njegova, tako i svih navijača iz Nemačke. O tome koliko je želeo trijumf na turneji govori i njegova čuvena izjava: „Dao bih oba svetska kupa i sve medalje za jednu Novogodisnju turneju!„
Sve što je uradio 1999. godine donelo je Šmitu i priznanje za sportistu godine u Nemačkoj. I to ispred Štefi Graf i mnogih drugih velikih sportskih legendi. Tih godina počeće i prava „ludnica“ za Šmitom u njegovoj rodnoj zemlji. Biće ekstremno popularan, gotovo da neće moći da se prošeta ulicom od obožavaoca, a o veličini popularnosti dovoljno govori da je tih godina na mnogim anketama popularnosti završavao ispred Mihaela Šumahera. Uz to je zahvaljujući njemu i Svenu Hanavaldu tih godina gledanost prenosa ski skokova u Nemačkoj bila najveća ikada.
Nastavak uspešnih godina
I naredne sezone Šmit će trijumfovati u Svetskom kupu. Ovog puta će zabeležiti 11 trijumfa i sa skoro 400 bodova više slaviće ispred Vidhelcela. Biće i treći na novogodišnjoj turneji. Te sezone će samo potvrditi status jednog od najboljih skakača na svetu. U sezoni 2000/01 Martin Šmit će zabeležiti 6 pobeda u Svetskom kupu. Završiće u ukupnom poretku kao drugi, iza Adama Mališa, a na nogodišnjoj turneji će opet biti treći. Ipak, u toj sezoni imaće i po sopstvenom priznanju najbolje trenutke u karijeri…
Na Svetskom prvenstvu u Lahtiju 2001. godine osvojiće 4 medalja u isto toliko takmičarskih disciplina i to dve zlatne i jednu srebrnu i bronzanu. Postaće tako prvi skakač u istoriji kojem je to pošlo za rukom. „Najdraže u karijeri mi je Svetsko prvenstvo u Lahtiju 2001. godine. Uvek ću ga pamtiti, jer sam postao višestruki šampion. Bilo mi je to najlepše iskustvo u karijeri.“ – pričao je kasnije Šmit o tom šampionatu. Iako se očekivalo da mu karijera ostane još dugo na vrhuncu, desiće se nešto sasvim drugačije…
Martin Šmit neće više biti ni senka nekadašnjeg skakača
Na kraju sezone 2000/01 Martin Šmit počeće da se muči sa mnogim povredama. Zbog toga će uslediti veliki pad u njegovoj karijeri. Iako će nastupati još preko 10 godina u Svetskom kupu, zabeležiće još samo jednu pobedu i to u Lahtiju 2002. godine. Uz to individualni dobri rezultati biće prava retkost, a medalje će osvajati samo u timskoj konkurenciji. I to ni tada neće biti najvažniji član tima. Pred kraj karijere Šmit se čak vratio da nastupa i u kontinentalnom takmičenju, ali ni tamo nije beležio vrhunske rezultate.
Dugo se spekulisalo šta je razlog tolikog rezultatskog pada Šmita. I dok su mnogi verovali da je „pukao“ pod velikim medijskim pritiskom, ipak je razlog bio mnogo „običniji“. Jednostavno njegovo telo se pobunilo. Počeo je da redovno nastupa povređen, a posebno su ga mučila leđa. Zbog toga nikada više nije mogao da skače kao nekada i nastavi da vodi legendarne duele sa Mališom, Ahonenom, Hanavaldom, Kasaijem…
Trofejna karijera
Tek 2013. godine Martin Šmit je i zvanično okončao karijeru. I to posle skoro punih 30 godina svakondevnog treniranja i skakanja. Iako je u karijeri mogao i više, i to bi sigurno i učinio da nije bilo povreda, ono što je uradio zaista je impozantno. Osvojio je 14 medalja na velikim takmičenjima, dva puta bio ukupni pobednik Svetskog kupa, zabeležio je i 28 trijumfa u Svetskom kupu, bio i Svetski rekorder po najdužem letu, a završavao je i u više navrata na postolju novogodišnje turneje. Uz to, učinio je da ski skokovi u Nemačkoj dožive enormnu popularnost.
„Upornost i dobar rad su mi se isplatili.“ – ovako je svoju karijeru sumirao Martin Šmit u jednom razgovoru za medije. I zaista su mu se isplatili i učinili da postane jedan od najboljih ski skakača ikada, a čini se da bi imao još impozantniju karijeru, samo da nije bilo mnogobrojnih povreda koje su dovele do toga da vrhunac Šmitove karije potraje samo nekoliko godina.