Mirko Nišović i Matija Ljubek su članovi najčuvenije jugoslovenske kanu posade svih vremena, a može se slobodno reći da su njih dvojica najzaslužniji što se u jugoslaviji obožavao kanu.
Ovaj fantastični dvojac je prvi veći uspeh zabeležio na Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine, osvojili su zlatnu medalju u disciplini C2 na 500 metara i time najavili veoma uspešnu saradnju. Posle “samo” četvrtog mesta na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine, opet su zablistali na domaćem terenu 1982. godine, na SP-u u Beogradu, kada ubedljivo slave u disciplini C2 na 500 metara, a u istoj disciplini na 1000 metara osvajaju srebro. Sledeće godine u finskom Tampereu brane zlato na 500 metara i osvajaju bronzu na duplo dužoj distanci.
Potpuno su zablistali na Igrama u Los Anđelesu 1984. godine, na 1000 metara uspeli su da osvoje srebrnu medalju, izgubivši zlato u neizvesnoj završnici od Rumuna. Ipak potvrđuju klasu na 500 metara i osvajaju ubedljivo zlato ispred Rumuna, kojima su se tako revanširali za poraz na duplo dužoj deonici.
Na Svetskom prvenstvu u belgijskom Mehelenu godinu dana kasnije osvajaju zlato u trci na 10000 metara, čime još jednom potvrđuju svoju klasu osvajanjem najsjajnije medalje i u toj njima ne najjačoj disciplini. Osvojili su i bronzu na 1000 metara na tom šampionatu. Do kraja karijere beleže nekoliko četvrtih mesta, ali nisu uspeli da se dokopaju još neke medalje.
Ovaj najbolji jugoslovenski dvoklek svih vremena bio je idealan spoj na stazi i van nje. Nišović je bio brži, a Ljubek jači, čime su činili idealan dvoklek. Bili su nerazdvojni i van staze, a njihovo veliko prijateljstvo su krunisali kumstvom.
Ostaje da se pamte rezultati ove dvojice velikana jugoslovenskog sporta koji su učinili da se prenosi kanu trka osamdesetih godina iščekuju sa velikim nestrpljenjem.