Na Evropsko prvenstvo 2006. godine rukometaši Srbije i Crne Gore otišli su sa velikim ambicijama. Tim koji je predvodio sa klupe Veselin Vujović je samo godinu dana ranije bio na korak od borbe za svetsku medalju, ali je na kontinentalnom šampionatu u Švajcarskoj izgledao veoma loše. Ređali su se porazi. Island, Danska i Rusija su bili prejaki i lagano trijumfovali protiv „Plavih“, dok su Mađarska i Norveška savladani teškom mukom. To je značilo da meč poslednjeg kola grupne faze protiv Hrvatske za Srbiju i Crnu Goru nije bio rezultatski važan. Sa druge strane „Kockastima“ je bod u tom meču bio neophodan za polufinale. Ipak, veliko rivalstvo ove dve zemlje značilo je da Hrvate sigurno ne čeka lagan posao. Bar je tako trebalo da bude. Međutim, taj meč će se pamtiti po skandalu koji je po mnogima uništio srpski rukomet…
Poraz koji će žestoko uticati na srpski rukomet
Duel je reklo bi se protekao očekivano. Srbija i Crna Gora se držala do poluvremena, a onda je objektivno kvalitetniji tim Hrvatske prevođen Balićem „dodao gas“ u drugom poluvremenu i rutinski došao do pobede. „Kockasti“ su tako slavili plasman u polufinale, dok je nastup reprezentacije SCG na šampionatu završen razočaravajuće. Zbog kasnijeg raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore to je bio poslednji meč reprezentacije ove zemlje na velikom takmičenju. Ispostaviće se da se on neće pamtiti samo po lošem nastupu na terenu. Njega će obeležiti skandal koji će narednih dana šokirati sportsku javnost…
Ubrzo nakon meča javnosti se obratio Arpad Šterbik, prvi golman „Plavih“. „Hrvatima je pobeda značila polufinale, a nama gotovo ništa. Selektor Vujović nam je na ručku pre utakmice rekao da smo u takvoj situaciji da nama pobeda ništa ne znači, a da bi nam Hrvati vratili kad tad ako pustimo. Pred samu utakmicu to je u svlačionici tražio i predsednik Mićović. Pitali smo gde je Vujović. Rekli su da mu je neugodno da uđe, da čeka kao i Hrvati da vidi šta smo odlučili. Ne bih ni svojoj majci prodao utakmicu, a kamoli Hrvatima. Ako Vujović želi da vodi ekipu do pobede neka sedne na klupu. Ako ne, uopšte nam ne treba. To sam rekao Mićoviću da prenese selektoru. Ne mogu više da ćutim, kao sportista nisam mogao da pređem preko toga. Razmišljam o tome da napustim reprezentaciju ako su ovakve stvari moguće.“ – Kroz suze je rekao Šterbik.
Vujović se branio
Naravno, optužbe Šterbika šokirale su sve. Zbog toga se reakcije nisu dugo čekale. „Ako sam već prodao meč Hrvatima, to znači da me oni nikada ne bi cenili kao čoveka. Ako si prodao svoje ljude, onda ćeš sigurno i njih prodati. Zar mislite da bi mene Zagreb doveo za tako nešto kao nagradu da budem njihov trener. Žao mi je što je do toga došlo i što je na moju karijeru bačena ljaga.“ – Bila je prva reakcija selektora Veselina Vujovića, koji je kasnije na klupi Zagreba beležio dobre rezultate.
Samo nekoliko dana kasnije ponovo se javnosti obratio Veselin Vujović. „To apsolutno nije tačno i ne znam čime se rukovodio Šterbik kada je rekao tako nešto. Ogorčen sam šta se poslednjih dana sve iznosi u medijima. Moje reči sa sastanka uoči te utakmice očigledno su pogrešno protumačene. Sada se iznose stvari koje kaljaju moj obraz i sve što sam do sada uradio u rukometu. Nemam reči.“ – „Branio“ se popularni Vuja. Ipak, čini se da njegovo „pravdanje“ nikoga nije ubedilo. Uskoro se Šterbikova priča potvrdila sa raznih strana…
Pokušaj da se motiviše ekipa?!
Hrvati su demantovali da su bili deo priče o nameštanju, ali je legendarni Petar Metličić, kapiten „Kockastih“, objasnio da mu je pre meča prišao klupski saigrač i prijatelj Arpad Šterbik, da mu se izvinio i rekao da on ne može da pusti meč. Metličić je tvrdio da je on tek nakon susreta saznao zašto mu je Arpad to rekao.
Uskoro se oglasio i Zoran Mićović, tadašnji predsednik rukometnog saveza. On je potvrdio da je Šterbik govorio istinu, ali da su selektor i on samo želeli da na taj način motivišu ekipu, a ne da nameste duel. „Oni su tada kao došli u svlačionicu sa namerom da nas motivišu za meč. Ali zašto bi dolazili da nas motivišu za utakmicu protiv Hrvatske? Za takav duel ne treba dodatna motivacija.“ – Govorio je o suludosti teorije čelnika saveza i selektora legendarni Žikica Milosavljević, koji je na tom šampionatu završio reprezentativnu karijeru.
Srpski rukomet se nije oporavio
Meč sa Hrvatima imaće veliki uticaj na srpski rukomet. Raspadom zemlje Crnogorci će zaigrati za svoju reprezentaciju, ali će zato mnogi fantastični rukometaši iz Srbije, kako su kasnije pričali najviše zbog onoga što se dešavalo pre meča sa Hrvatskom na Evropskom prvenstvu, odlučiti da nikada više ne zaigraju za reprezentaciju Srbije. Pored Šarića, braće Krivokapić… verovatno je najpoznatiji slučaj Arpada Šterbika, koji će u nastavku karijere sa mnogo uspeha braniti boje reprezentacije Španije.
I godinama kasnije Veselin Vujović je tvrdio da nije tražio da se puste Hrvati. On je javno govorio da mu je afera nameštena sa ciljem da se smeni rukovodstvo saveza, kao i on lično. „Prodati svoju ekipu i ljude za mene je ravno smrti.“ – Jasno je poručio Vujović. Ipak, akteri tog šampionata i oni koji su bili pored reprezentacije ne odustaju od svojih tvrdnji. Govore da znaju šta su čuli i šta je traženo od njih.
Ko god bio u pravu, ostaje činjenica da srpski rukomet, bar muška reprezentacija, posle tog meča više nikada nije bila ista i da bi budućnost verovatno izgledala drugačije da je izbegnut taj skandal.