Kada je Keni Reinford dobio poziv da učestvuje na bokserskoj reviji u Sent Luis Beju u Misisipiju, koja se održavala 9. marta 1993. godine, za njega je to bila velika čast. Revija koja je bila osmišljena za promociju lokalnog kazina, ali i kao promocija Lerija Holmsa, koji se nešto ranije vratio iz penzije u ring i koji je imao nameru da ponovo dođe do borbe za šampionski pojas. Revija je na kraju zbog Holmsa doživela veliku gledanost, a Reinford se ozbiljno pripremao za svoj nastup i predstavljanje široj bokserskoj publici. Ipak, dan pred meč ostao je zbog povrede bez očekivanog protivnika, pa su menadžeri užurbano tažili njegovu zamenu.
Bilo je teško naći tako brzo protivnika Reinfordu, ali ih je onda pogledala sreća. Abdulah Muhamed, bokserski trener, tada im je rekao da ima novog mladog boksera u svom kampu, koji je idealan za njih i koji se već borio u profi ringu (dve nedelje pre borbe sa Reinfordom je nokautiran od strane jednog anonimnog boksera, na nekoj maloj i skoro nepoznatoj reviji, a ta borba tada nije računana u zvaničnoj statistici) i koji je na njihovu sreću trenutno u gradu. Dodao je i da ga nikada nije gledao ranije i da ne zna kakvog je kvaliteta, ali pošto je bio vremenski cajtnot, iz tima Reinforda nisu imali izbora i prihvatili su Muhamedov predlog. Tako je izbor pao da protivnik Kenija Reinforda tog 9. marta 1993. godine bude Brajan Saterlend, momak o kome gotovo da nije znao ništa i koji je poražen u svom jedinom prethodnom meču.
Reinfordu su Saterlenda predstavili kao opasnog momka iz Šelbija u Severnoj Karolini, koji je u uličnoj tuči na smrt pretukao mladića, ali će se to ispostaviti kao potpuno netačna informacija. Kada je Bju Vilford, trener Kenija Reinforda, prvi put video protivnika svog pulena, „prsnuo“ je u smeh. Saterland je izgledao kao neki glumac u sitkomima, a ne kao profesionalni sportista, što je učinilo da Vilford shvati da će njegov učenik te večeri imati lak posao. Iako je tada već smatrao da Saterland nije protivnik za Reinforda, Vilford nije imao izbora, borba je bila blizu početka i nije bilo moguće uraditi ništa ne bi li se otkazala ili ponovo zamenio protivnik. „Reši ovo što pre, to je najbolje za sve!“ – poručio je Vilford svom učeniku i poslao ga u borbu.
Čim je počela borba, svima je bilo jasno da Brajan Saterland nema samo komičnu pojavu, već i da je njegovo boksersko znanje tragikomično. Saterland je toliko nepravilno pokušao da zadaje udarce i tako se loše kretao, da nikome nije bilo jasno kako je taj momak uopšte dospeo u ring. Brajanov nastup te večeri, kome se većina ljubitelja boksa smejala, potrajao je nešto više od 50 sekundi, posle kojih ga je strahovitim desnim krošeom Reinford poslao na pod i tako okončao borbu. Ni sam pad Saterlenda nije mogao da ne prođe tragikomično, pošto je Brajan posle udarca svog protivnika pao sa zadrškom i na način kako se ne pamti da je neko završio na podu. Bio je to poslednji meč Saterlenda u profesionalnoj karijeri, jer posle ovog meča niko ga više nije želeo za protivnika, iako je on posle meča svojim trenerima pričao da je njemu bilo lepo u ringu i da jedva čeka da se ponovo bori.
Dugo posle ove borbe niko nije čuo za Brajana Saterlenda, sve do trenutka dok snimak njegove borbe sa Reinfordom nije završio na „JuTjubu“, zbog čega je ovaj bokser ponovo postao mnogima zanimljiv, pre svega kao jedna od najgorih i najkomičnijih pojava u istoriji „plemenite veštine“. To je zaintrigiralo američke novinare, koji su posle preko 20 godina od njegove borbe sa Reinfordom, uspeli da pronađu Brajana Saterlenda, a ovaj ih je tom prilikom upoznao sa svojom neverovatnom životnom pričom. Naime, Brajan je tvrdio da je kao dete maltretiran od strane majke (ona je to demantovala) i da je to maltretiranje u njemu probudilo bes. Upao je u loše društvo, bio u popravnom domu, pušio marihuanu i pravio razne gluposti. Tako je jedne noći pretukao dvojicu momaka, što je video bokserski trener Frenki Hajns, koji mu je predložio da krene da trenira boks kod njega i da počne da zarađuje za život pesnicama. Predlog se Brajanu mnogo dopao, pa je odlučio da se pridruži Hajnsu, za koga će se ispostaviti da trenira samo borce slične Saterlandu, koji zapravo i nisu talentovani za boks. Hajnsovi borci nisu imali više od nekoliko borbi, uglavnom su služili kao zamene i kao „vreće“ mladim borcima na počecima karijera, a kada su ga pitali zašto ih je tako nespremne i netalentovane puštao u ring, Hajns je rekao: „Oni su to želeli, da nisam uradio ja, uradio bi to neko drugi.“
Sam Brajan je obožavao boks, znao je da sam trenira udarce jednom rukom, čak i tokom vožnje kolima, a tvrdi da se amaterski borio u jednoj prodavnici i da je zabeležio 20 pobeda u 25 mečeva, mada to nije mogao niko da potvrdi. U ringu sa Reinfordom je završio slučajno, naime Abdulah Muhamed je zvao Hajnsa da ga pita da li ima neke borce koji bi ga pratili u Sent Luis Beju i želeli da budu sa njim, da vide kako izgledaju velike revije i da pomažu njegovim pulenima, tako što će im dodavati vodu i prati zaštitne gume, on je potvrdno odgovorio i poslao između ostalih i Saterlenda. Međutim, kada se protivnik Reinforda povredio dan pre borbe, došlo se na ideju da Saterland završi u ringu. Brajan je pristao na to, ali kada je video reflektore i kamere, mnogo se uplašio, tako da se skoro i ne seća ništa sa tog meča, osim Muhamedovih reči pre borbe: „Samo drži ruke visoko i budi van njegovog domašaja.“
Pošto je u meču prošao na već opisani način, saznalo se i da nije smeo da se pojavi u ringu, jer nije prošao testove ne bi li dobio dozvolu države Misisipi za tako nešto, ali je uz blaga novčana sredstva koja su data „gde treba“ i pošto je revija bila toliko važna, Saterland pušten u ring i bez valjane dozvole, samo da bi bilo što više borbi te večeri. Zanimljivo je da Brajan Saterlend nije dobio novac za borbu, batine od Reinforda je dobio za džabe, jer ga njegovi tadašnji treneri nisu platili. Posle borbe, kada je saznao da se više nikada neće boriti i da je njegova bokserska karijera završena, Brajan se vratio u Šelbi, gde je radio razne poslove, ali i gde gotovo da niko nije znao za njegovu borbu u Sent Luis Beju. Tek pojavom „JuTjuba“ i njegovi najbliži su imali priliku prvi put da pogledaju borbu protiv Reinforda i da se uvere da je tačna priča koju im je pričao, da se on nekad zaista borio u profesionalnom ringu. Dobio je tada i nove obožavaoce, pa su ljudi znali da ga zaustave na ulici ne bi li mu saopštili da su gledali na „JuTjubu“ snimak njegove borbe.
„Da sam znao da će taj snimak biti sačuvan i da će biti toliko popularan, verovatno ne bih ušao u ring, ali ne žalim što sam to uradio, samo mi je krivo što nisam bio plaćen za to. Ko zna kakva bi moja karijera bila da sam imao boljeg trenera i da se nisam plašio javnih nastupa. Da sam pobedio Kenija Reinforda, možda bih postao dobar kao Flojd Mejveder.“ – rekao je kroz osmeh Saterlend i dodao: „Zadovoljan sam svojim životom, a najbitnije je da u meni više ne postoji bes. Ja sam samo jedan običan čovek, koji je dobio priliku da se bori u profesionalnom ringu i iskoristio je!“ – završio je Saterlend. „Uvek je želeo da bude u centru pažnje. Nije ga bilo briga dal je to bilo na dobar ili loš način, samo mu je bilo bitno da niko ne bude ravnodušan i zato je ušao u ring.“ – rekao je novinarima Brajanov brat Stiven, na pitanje zašto misli da je Brajan pristao da uđe u ring.
Priča o Brajanu Saterlendu je zaista jedna od najneobičnijih sportskih priča, a iako su mnogi možda nekad i videli njegov nastup i verovatno se smejali, mali broj ljudi je znalo kako je došlo do njegovog ulaska u ring. Kako je izgledao Brajanov poslednji nastup u profesionalnom boksu, koji je okončan nokautom i koji će vam možda posle čitanja priče delovati manje komičnije, nego što bi inače, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.