Madelin de Hesus i njena sestra Margaret, bile su uspešne atletičarke iz Portorika osamdesetih godina prošlog veka. I dok je i Margaret imala sasvim solidnu karijeru i nekoliko dosta dobrih rezultata, njena sestra bliznakinja Madelina bila je puno uspešnija. Ona se takmičala u skoku u dalj, troskoku i na 400 metara, a u skoku u dalj uspela je i da osvoji nekoliko medalja na internacionalnim takmičenjima. Uspela je Madelin de Hesus i da izbori normu za Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine, gde je trebalo da se takmiči u skoku u dalj i da bude deo štafete Portorika na 4 x 400 metara, koju su pored nje činile Evelin i Meri Matije i Anhelita Lind. Nažalost, iako je bila dosta dobra trkačica na 400 metara, Margaret de Hesus nije uspela da se izbori za mesto u štafeti Portorika, ali je odlučila da ipak ode na Igre kao podrška sestri bliznakinji, što će se ispostaviti kao bitan trenutak za ono što se kasnije dešavalo…
Madelin de Hesus će prvo nastupiti u skoku u dalj, gde će skočiti daleko slabiji rezultat od onog za koji je bila spremna, a sve zbog povrede tetive koju je doživela tokom takmičenja. Nažalost, povreda nije bila bezazlena i značila je da Madelin neće moći da nastupi ni u štafeti, čime bi i štafeta Portorika morala da se povuče sa takmičenja, pošto su za nastup prijavile samo četiri takmičarke. Ipak, Madelin nije želela da izneveri tim, pa u konsultaciji sa svojom sestrom one odlučuju da se zamene, a pošto kao bliznakinje mnogo liče, bile su ubeđene da niko neće primetiti šta su uradile. Tako je Madelin predala svojoj sestri akreditaciju za pristup olimpijskom selu, reprezentativnu opremu, uputila je u pravila u selu i poslala među ostale sportiste iz Portorika. Kako će se kasnije ispostaviti za njihovu prevaru znale su samo ostale članice štafete, kao i trener štafete Fransisko Kolon Alers.
I sve je išlo po planu, Margaret je dobro zamenila sestru, a Portorikanke su odlično trčale u štafeti i uspele kao osme da se plasiraju u finale. Ipak, ubrzo će sve „pasti u vodu“, pošto je kvalifikacionoj trci prisustvovala i jedna novinarka iz Portorika, koje je po mladežu na licu razlikovala sestre De Hesus i koja je odmah primetila da trči Margaret, a ne Madelin, o čemu je obavestila i šefa delegacije Portorika na Igrama. On je čim je čuo šta se desilo odlučio da povuče štafetu Portorika iz takmičenja, ali i da sve prijavi čelnicima Olimpijskog komiteta Portorika, koji su odmah pokrenuli istragu, u kojoj su se saznali svi detalji prevare Madelin i Margaret de Hesus. Zbog toga što su prikrivale prevaru, ostale članice štafete kažnjene su jednogodišnjom suspenzijom, a trener Fransisko Kolon Alers, kao i sestre De Hesus, doživotnim isključivanjem iz sporta. Ipak, ta kazna je kasnije umanjena, pa su sestre Madelin i Margaret de Hesus već nekoliko godina kasnije ponovo bile na atletskim borilištima.
Mnoge je pokušaj prevare sestara De Hesus podsetio na neki dečiji film ili na situacije sa drugim blizancima koje je većina od nas imala prilike da čuje, ali teško da bi iko poverovao da je moguće da se blizanci uspešno zamene na najvećem sportskom takmičenju, kao što su Olimpijske igre. Ipak, reklo bi se da je malo falilo da se to i dogodi i da nije bilo jedne novinarke iz Portorika, Madelin i Margaret de Hesus uspele bi da se „neprimetno“ zamene, da nasamare sve na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu i da odvedu svoju zemlju u finale štafetne trke na 4 x 400 metara.