Kontroverzni prelazak Luisa Figa iz Barselone u Real bio je “nož u srce” navijačima tima iz Katalonije. Izdao ih je onaj koga su obožavali. Onaj u koga su se kleli. To nisu mogli da mu oproste i čekali su svojih pet minuta. Čekali su „El Klasiko“ i povratak “Jude”, a onda su mu priredili pakao. 21. oktobra 2000. godine igrao se veliki „El Klasiko“, prvi u novoj sezoni. Navijači su bili spremni…
“Sedeo sam pored Figa u avionu, ali mi nije padalo na pamet da sedim pored njega i u autobusu.” – prisećao se Stiv MekManaman kasnije puta do stadiona duž koga je doletalo povrće, kamenje i druge stvari od navijača u Barseloninim dresovima. Kada je prvi put zakoračio van tunela stadiona „Kamp Nou“, Figo je bio u šoku. Navijači su urlali, gađali ga raznim predmetima, a na tribinama je bilo puno transparenata sa pogrdnim nazivima, ali sve je moglo da stane u jedan – Izdajnik. 
Buka koju je proizvodilo nešto manje od 100.000 ljudi žednih osvete bila je tolika da je Portugalac u jednom trenutku morao da zapuši uši rukama, kako ne bi morao da sluša uzvike poput „Die Figo, die!“ (Umri Figo, umri!). Ali to je bio tek početak.
Svaki put kada bi Figo tokom utakmice imao kontakt sa loptom galama se pojačavala, usledila bi vređanja, psovke, a sa tribina bi doletale čaše, upaljači, pomorandže, flaše, paklice cigareta, lanac za biciklu, pa čak i mobilni telefoni. Koliko je atmosfera bila napeta najbolje govori činjenica da Figo, inače standardni izvođač kornera u timu Reala, ni jednom nije izveo udarac iz ugla na toj utakmici kako ne bi došlo do povrede zbog blizine navijača. Kada god bi Real izborio korner, šest-sedam policajaca pod punom opremom bila je spremna da reaguje u slučaju da Potrugalac ipak odluči da izvede udarac iz ugla. Transparent koji je možda i najbolje oslikavao celu situaciju viorio se na jednoj od tribina, a na njemu je pisalo „We hate you because we love you so“ (Mrzimo te zato što smo te mnogo voleli).
Utakmica je završena pobedom Barselone od 2:0, a Florentinio Perez, tadašnji predsednik Reala, je izjavio: „Atmosfera je doprla do svih nas.“ Ivan Kampo, tadašnji defanzivac Reala kasnije se prisećao ove utakmice: „Te noći kada se Figo prvi put vratio bilo je neverovatno. Nikada nisam čuo ništa slično. Luis to nije zaslužio. Davao je celog sebe za Barselonu. Sve je bilo podgrevano još ranije, ’izdajnik dolazi’-pisale su novine… ne! Dolazi Figo, jedan od najvećih koji je igrao. Ta noć ga je povredila, to ste mogli da vidite. Glava mu je bila pognuta i razmišljao je-’dođavola, ovde sam igrao prošle sezone’. Ali ja sam mu se divio – imaš muda!“ 
U prvoj sezoni u Realu Figo je osvojio La Ligu, postigao je 14 golova na svim takmičenjima i zaslužio FIFA nagradu za igrača godine. Sredinom 2001. Doveden je i Zinedin Zidan, pa je ovaj dvojac koji je gospodario sredinom terena možda i najzaslužniji što je naredne godine osvojena Liga Šampiona.
Međutim, drugi dolazak Figa na „Kamp Nou“ prošao je u još gorem ambijentu nego prvi. Real je 23. novembra 2002. igrao protiv Barselone u gostima i Figo je ponovo bio na terenu. Atmosfera je bila dovedena do usijanja. Svaki put kada bi se približio navijačima Figo bi dobijao salvu uvreda, a ka njemu bi poletela kiša sitnih, ali i onih nešto krupnijih predmeta. Ovoga puta Potrugalac je odlučio da izvodi kornere, ali to nije bilo ni malo jednostavno . Kada je prišao da izvede prvi korner, polovinom drugog poluvremena trebalo mu je par minuta za to, jer je bio „okupan“ kišom upaljača, kovanica i ostalih predmeta, a navijači su pravili nepodnošljivu buku sastavljenu od uvreda i psovki.
Prvi korner nekako je izveden, ali kod drugog je već bilo mnogo problema. Navijači su toliko urlali i bacali predmete na „sirotog“ Figa da kada god bi pokušao da priđe zastavici bio je zatrpavan novim, a na terenu se našla i flaša od viskija. Figo se kasnije prisećao da je u jednom trenutku pomislio da će zbog neke budale izgubiti glavu. 
Agoniju, ali i samu utakmicu prekinuo je sudija Luis Medina Kantaljeho i sačekao 20 minuta kako bi se strasti smirile. Tokom te pauze snimljen je detalj koji je postao simbol mržnje navijača Barselone prema Figu – svinjska glava koja je bačena na teren.
Celu atmosferu možda je i najbolje opisao Mičel Salgado: “Kod drugog ili trećeg kornera okrenuo sam se ka Figu i rekao-‘Zaboravi druže, ovo uradi sam.’ Često sam prilazio Figu i prihvatao loptu ne bih li je približio i kako bi imao skraćeni korner, ali ne ovaj put! Stvari su letele kao kiša sa tribina- novčići, nož, flaša od viskija. „Džoni Voker“ mislim da je bio. Ili „J&B“. Najbolje je bilo držati se što dalje. Skraćeni korner? Ne, hvala!” Luj Van Gal, tadašnji trener Barselone krivicu je svalio na bivšeg igrača njegovog kluba: “Figo je provocirao navijače. Hodao je ka uglu veoma polako, onda je polako pokupio flašu, pa se opet polako vratio u ugao. Sve je to radio svesno i namerno bez ikakve reakcije sudije.“ Ni Figo mu nije ostao dužan, pa je odgovorio bivšem treneru: „Nikada tako nešto nije izjavio za mene dok me je trenirao dve godine. A spasio sam njegovo dupe više puta!“
Bilo kako bilo, Luis Figo će ostati upamćen kao jedan od najboljih fudbalera svih vremena, ali na pomen njegovog imena uvek će se voditi polemike vezane za njegov kontroverzni transfer iz Barselone u Real. Za jedne će uvek biti heroj koji je izabrao pravu stranu, za druge izdajnik. Podsetite se povratka Figa na „Kamp Nou“ i besa navijača koji su iskazali bacanjem svega i svačega u pravcu dojučerašnjeg miljenika, upaljača, kovanica, flaša i čuvene svinjske glave: