Roberto Karlos je već svima dobro poznat kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca, kao fantastičan levi bek, kao jedan od najbržih igrača ikada i svakako kao fudbaler sa možda i najjačim udarcem u istoriji fudbalske igre. Na našem sajtu ste već čitali o njegovom čuvenom golu iz “slobodnjaka“ protiv Francuske koji zbunjuje i naučnike. Svi ga se sa divljenjem i čuđenjem sećaju i svi su spremni da kažu da je to najbolji gol koji je omaleni Brazilac postigao u karijeri. A da li je baš tako?
Mnogima će možda zvučati neverovatno, ali Roberto Karlos je postigao, ako ne lepši, onda svakako gol dostojan gore pomenutog. Bio je 21. februar 1998. godine i Real je igrao meč protiv Tenerifea u gostima. U 46. minutu utakmice, dok „Kraljevski klub“ ima loptu, Roberto Karlos utrčava po levoj strani, ali dobija čini se za nijansu prejaku loptu, za koju se postavlja pitanje da li će je uopšte stići pre nego što ona izađe u gol-aut…
Međutim, brzonogi Brazilac ne samo da ju je stigao, već je kada su svi očekivali pokušaj ubacivanja iz ove jako teške pozicije, on „raspalio“ po lopti, koja je brzinom munje, promenivši pravac u letu, završila iza leđa golmana Tenerifea, koji ovakav udarac sigurno nije očekivao. Na stadionu su gotovo svi gledaoci bili u neverici, a veliki majstori fudbala, koji su tada igrali u timu iz Madrida, mogli su samo da se poklone ovom potezu Roberto Karlosa. Ako se uzmu u obzir svi detalji, da je gol postigao bek, pa makar on bio i toliki fudbalski majstor kao što je Roberto Karlos, i to iz igre, u punom trku, dok se nalazio gotovo u mrtvom uglu, a da gol nije bio prazan, već da je golman na liniji… čini se da ima i dovoljno razloga da se ovaj gol svrsta u jedan od najlepših ikada postignutih, a uz onaj protiv Francuske i u najlepši i najneverovatniji u karijeri legendarnog Brazilca.
Pogledajte ovu neverovatnu golčinu, a onda možemo i zajedno prodiskutovati… Da li je ovo greška odbrane, kiks golmana, čista sreća ili prosto treba odati priznanje legendarnom Roberto Karlosu da je svoju nameru na maestralan način sproveo u delo i još jednom prkosio zakonima fizike?