Taj 19. jul 2003. godine navijači Barselone pamte kao jedan od najbitnijih u istoriji kluba. Tada je za 27 miliona eura iz Pari Sen Žermena doveden jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala, legendardni Ronaldinjo. Ostalo je istorija, ispričana vise puta, mnogo trofeja, prelepih poteza i golova, ovacije nakon pogodaka na „Santijago Bernabeu“, jednom rečju uživanje u „magiji“ koju je „ispuštao“ na terenu i to sve uz prepoznatljiv osmeh. Danas se podsećamo prvog zvaničnog gola koji je Brazilac postigao u dresu „Blaugrane“.
U prvoj utakmici protiv Atletik Bilbaa, iako je odigrao ceo meč, Ronaldinjo nije uspeo da pošalje loptu u mrežu, ali je zato na drugoj napravio pravi spektakl. Utakmica protiv Sevilje odigrana je 3. septembra 2003. godine, verovali ili ne, sa početkom u pet minuta posle ponoći. Ali šta je bio razlog da se utakmica odigra tako kasno? Navodno, Barselona je, hitno morala da promeni svoj raspored u La Ligi i pomeri meč protiv Sevilje, jer se međunarodna pauza bližila, a Ronaldinjo je morao da leti u Brazil na utakmicu protiv Ekvadora. Predsednik Barselone Đoan Laporta želeo je da se utakmica igra u utorak, ali je Sevilja insistirala da se ona održi u sredu. Znajući da će ostati bez Ronaldinja ukoliko se ne dogovore, Barsa je uspela da ispregovara, posle sukoba sa savezom, da utakmica počne što je ranije moguće u sredu. Laporta je, u pokušaju da obezbedi da navijači Barselone budu animirani i budni u “ranim” satima, držao muzej kluba otvoren do ponoći i delio pristalicama 100.000 Kit Ket-a, 40.000 Gaspačosa, 30.000 voćnih jogurta, 25.000 pakovanja Doritosa i udovoljavao im na razne načine. No uprkos svim naporima Laporte, Barselona nije uspela da pobedi u ovom meču. Međutim, verovatno ne bi uspela da izvuče ni bod da Ronaldinjo nije igrao na ovom meču…
Već u desetom minutu dosuđen je penal za goste, a Rejes je izveo najstrožu kaznu i doveo svoj tim u vođstvo. Sa ovim rezultatom se otišlo na odmor, a u drugom poluvremenu, tačnije u 59. minutu viđen je pravi spektakl. Ronaldinjo je loptu dobio od golmana na svojoj polovini, a onda je krenuo u solo prodor. Prešao je fintom jednog igrača, zatim projurio pored drugog da bi kada je došao na nekih trideset metara od gola Notaria raspalio po lopti, koja je neverovatnom brzinom poletela ka golu, udarila u prečku i odbila se u mrežu. Stadion je počeo da „ključa“, tadašnji trener Barselone Frank Rajkard hvatao se za glavu, dok su svi oko njega skakali od sreće. Ronaldinjo je slavio svoj debitantski gol, pravo remek-delo, kreirano u jedan sat posle ponoći, što je bio samo početak „magije“ koju je prikazivao narednih sezona u dresu Barselone.
Kasnije je Brazilac umeo da se za medije priseti ovog događaja: „Jedna od utakmica koju najviše pamtim je ona prva na „Kamp Nou“. Počela je posle ponoći. Imali smo neki sukob sa savezom, morali smo da igramo radnim danom u kasnim satima. To je bio prvi i jedini put da sam igrao u to vreme. Ali to nije bio problem, to je moje omiljeno doba dana…“
Podsetite se kako je izgledao prvi gol u dresu Barselone neverovatnog Ronaldinja, zbog koga su navijači nešto posle dva sata iza ponoći izlazili sa stadiona sa osmehom na licu: