Mnogo je neverovatnih priča iz karijere Kobija Brajanta, koje su samo pojasnile zašto je on postao jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Čitali ste na našem sajtu o njegovom treningu na granici ljudskih mogućnosti, za koji su se mnogi pitali da li je uopšte moguće da je to izveo, čitali ste i koliko je bio požrtvovan i kako je znao i da „zapliva“ za loptom, čitali ste i to kako mu i „unošenje“ lopte u lice nije moglo ništa, kao i još mnogo priča koje su samo deo onoga zbog čega su mnogi Brajanta stavljali odmah uz bok Džordanu na listi najboljih svih vremena. Nažalost, mnoge fascinantne stvari o Kobiju Brajantu postale su popularne tek kada je tragično nastradao, a jedna od njih ispričao je i Kobijev za većinu ne toliko poznati saigrač Džon Selestan.
U predsezonskom duelu, nekoliko dana pred start sezone 1999. godine, Vašington Vizardsi su savladali Los Anđeles Lejkerse, a na tom meču povredio se Kobi Brajant. On je već u prvoj četvrtini u jednom duelu posle udarca zadobio prelom kosti u desnoj ruci. Ipak, to ga nije sprečilo da nastavi meč, igrao je do kraja i postigao je 18 poena, a tek posle meča je utvrđeno da ima prelom kosti u desnoj ruci, zbog koje ga je očekivala duža pauza. Ipak, ni tako teška povreda nije mogla da zaustavi Brajanta…
Džon Selestan, kojem je to bila prva, a ispostaviće se i poslednja sezona u Lejkersima i NBA ligi, ispričao je svoje „muke“ koje je te sezone imao zbog Kobija, a koje se nisu promenile ni posle povrede Brajanta na meču sa Vizardsima. „U utakmici protiv Vizardsa, Kobi je slomio zglob desne ruke sa kojom je šutirao. On je uvek bio taj koji je prvi dolazio na trening, barem sat vremena pre ostalih igrača. To me je dosta ljutilo, jer sam ja želeo da budem prvi na treningu, zato što sam na to navikao na koledžu. Sramota me je da priznam, ali nakon njegove povrede zgloba ja sam bio uzbuđen, jer sam znao da nema šanse da će on da bude prvi na treningu, smatrao sam da neće moći ni da trenira uopšte. Dok sam ulazio u dvoranu, obuzeo me je strah kada sam čuo zvuk košarkaške lopte. Ne, ne, ne može biti… Ali da, to je bio on! Kobi je već uveliko trenirao, sa gipsom na desnoj ruci, driblao je i šutirao levom rukom. Ne postoji niko ko je trenirao kao on i to ne samo u košarci. U svom životu nisam nikada video da i u jednoj oblasti neko radi na sebi kao što je on radio na sebi na košarkaškom terenu.“
Mišljenja su različata, za neke je Kobi Brajant najveći košarkaš svih vremena, za neke druge je odmah iza Džordana, a za neke treće jeste u vrhu, ali ne među najbolja tri. Ipak, na kom god mestu ga svrstali u toj „trci“, malo je onih koji se neće složiti da košarka nije videla mnogo većih košarkaških radnika od Kobija Brajanta, ako ih je uopšte i bilo…