Najsvetliji trenutak ženskog rukometa u Jugoslaviji bile su Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine. Na tom turniru su „Plave“ na pet mečeva zabeležile isto toliko trijumfa sa prosečno više od 8 golova razlike i zasluženo došle do svog prvog, a ispostaviće se i jedinog olimpijskog zlata. Da se nastup rukometašica Jugoslavije na tim Igrama ne pamti samo po osvojenoj zlatnoj medalji, pobrinula se Svetlana Kitić (tada Dašić), spektakularnim pogotkom iza leđa i to u susretu koji je odlučivao osvajača najsjajnijeg odličja.
U meču za najbitniju rukometnu medalju, Jugoslovenke su igrale protiv odlične selekcije Južne Koreje. Bio je to duel dve do tada jedine neporažene reprezentacije na rukometnom turniru na Igrama u Los Anđelesu, pa se očekivalo da se novi olimpijski šampion odluči posle velike i neizvesne borbe. Ipak, da ne bude tako, potrudila se „četa“ tadašnjeg selektora Josipa Samaržije, koja je od samog starta susreta kontrolisala rezultat i niti jednog trenutka nije bilo dileme da će devojke iz Jugoslavije postati nove rukometne „vladarke Olimpa“. Sigurno vođstvo dalo je priliku „Plavim gracijama“ za egzibiciju, a to je na najbolji način iskoristila Svetlana Kitić, postigavši gol kakav do tada nije viđen na „velikoj rukometnoj sceni“.
Na nešto manje od 4 minuta pre kraja susreta, Svetlana Kitić je oduzela loptu Korejankama i krenula sama u kontranapad. Umesto da tada „normalnim“ šutem savlada golmanku Južne Koreje Su Jun, Ceca se odlučila za egzibiciju. Kada je došla na 6 metara od gola rivalki, Kitićeva se odrazila kao da će uputiti šut na uobičajen način, ali umesto toga odlučila se da mrežu protivnica pokuša da zatrese udarcem iza leđu. Pustila je loptu u skoku iza leđa i potpuno nadmudrivši Junovu, koja nije očekivala takav šut, postigla „nestvaran“ gol i to u meču za zlatnu olimpijsku medalju. I publika u Americi, kojoj rukomet ni tada, a ni sada nije spadao u omiljene sportove, znala je da nagradi aplauzom Cecu za jedan od najspektakularnijih rukometnih golova ikada viđenih. „Plave“ su na kraju trijumfovale sa 29:23, a ta pobeda se osim po pobedi koja je donela najsjajnije odličje, pamti i po golu Svetlane Kitić, koji se u narednom periodu „vrteo“ na televizijskim špicama.
„Pamtim tih mesec dana u Americi, kao i onaj fenomenalni gol iza leđa protiv Koreje, kad je prvi put u istoriji rukometa viđeno tako nešto. Bilo je to na finalnoj utakmici Olimpijskih igara 1984. godine. U jednoj kontri Korejanka me je doslovno gurnula prema tribinama, a ja sam u poslednjem trenutku iza leđa bacila loptu i postigla gol. Taj gol se godinama vrteo na špicama.” – rekla je kasnije u razgovoru sa novinarima o svom “pogotku karijere” Svetlana Ceca Kitić.
Kako je izgledala “rukometna inovacija” Svetlane Kitić i gol iza leđa, kakav do tada rukometna publika nije videla na velikim takmičenjima, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.